Издавачка кућа „Чаробна књига“ објавила је колекционарско издање са три изабрана дела Жила Верна у оквиру престижне колекције „Ецел“ на српском тржишту.
Ова колекција доноси читаоцима бесмртне класике попут „Пут у средиште Земље“, „20.000 миља под морем“ и „Пут око света за 80 дана“ у специјалном, раскошно илустрованом издању.
Током двадесетог века Вернова дела су преведена на више од 140 језика, што га чини једним од најпревођенијих писаца на свету (одмах након Агате Кристи и Вилијама Шекспира). Велики број успешних филмова настао је према његовим романима, од „20.000 миља испод мора“ из 1916, па до остварења и римејкова из данашњих дана.
Вернов утицај на пољу књижевности је огроман. Сматра се да је извршио велики утицај на књижевну авангарду и надреализам, док га у англофоном свету сматрају оцем (или једним од очева) научне фантастике, као и једним од најпопуларнијих дечјих и омладинских писаца. Многи писци наводе Верна као узор, писци који припадају жанру фантастике, али и они изван њега, рецимо Жан Кокто, Ежен Јонеско и Маргарет Драбл. Сматра се да је утицао и на Толкина, Артура Конана Дојла и Едгара Рајса Бароуза.
Роман „Пут у средиште Земље“, првобитно објављен 1864. године, а реиздан 1867. са прерађеним и допуњеним текстом, доноси причу о професору Оту Лиденброку који са својим рођаком Акселом и исландским водичем Хансом улази у исландски угашени вулкан Снефелс и на путовању у утробу Земље открива сасвим нов, а у ствари древни свет чуда. Верн овде трансформише жанр подземне фантастике уносећи у њега научну утемељеност, чиме причу чини уверљивом и релевантном.
Једним од Вернових најуспешнијих дела и класиком научне фантастике сматра се роман „20.000 миља под морем“ (1869–1871), који је стекао огромну популарност захваљујући визионарском опису подморнице Наутилус. Капетан Немо управља пловилом чије су карактеристике биле деценијама испред технологије тог времена, чиме је Верн готово пророчки предвидео развој савремених подморница.
Трећи роман у овом избору је авантуристички роман „Пут око света за 80 дана“ (1872), који прати Филеаса Фога и његовог слугу Паспартуа у трци с временом ради добијања високе опкладе. Инспирисан технолошким чудима попут Суецког канала и трансконтиненталне железнице, Верн у овом делу најављује еру глобалног туризма, претварајући некадашње опасне експедиције у идеју да било ко може једноставно направити итинерар, купити карту и отићи на пут око света.
Поред тога што читалачком аудиторијуму доноси три репрезентативна дела Жила Верна, ово издање први пут публици на српском тржишту доноси аутентичне Ецелове илустрације.
Издања са Ецеловим дизајном наставила су да живе и након што је његова издавачка кућа престала да постоји, јер издавачи у Француској и Европи и даље континуирано штампају романе Жила Верна са тим илустрацијама и дизајнерским решењима.
Уредник издања је Борислав Пантић, књига је у тврдом повезу на импресивних 856 страница.
Илустрације
Пјер-Жил Ецел, власник издавачке куће, за њу је ангажовао врхунске илустраторе тог доба, као што су Леон Бене, Едуар Рију, Алфонс де Невил, Жил Фера, Жорж Ру, Анри де Монто и други, а за које је учешће у пројекту било ствар престижа.
С обзиром на то да су романи Жила Верна били популарни у целој Европи, илустровати његове књиге значило је достићи славу далеко ван граница саме Француске. Ецел није био само издавач већ „уметнички директор“ у данашњем смислу. Он је веровао да илустрације морају бити подједнако прецизне као и Вернова наука.
