Може ли низак крвни притисак (хипотензија) да буде разлог за бригу? Стручњаци објашњавају када представља ризик по здравље и које симптоме не треба игнорисати.
Када је крвни притисак нижи од 90/60 мм Хг, сматра се ниским. До тога може довести више фактора. Најчешћи симптоми су вртоглавица и несвестица, али многи људи немају никакве тегобе. То може бити збуњујуће – када низак притисак заправо постаје опасан?
Може ли низак притисак бити опасан по живот?
У одређеним ситуацијама – да. Низак крвни притисак може смањити доток крви до важних органа, попут мозга, срца и бубрега. Иако неки људи природно имају нижи притисак без симптома, проблем настаје када он нагло падне или изазива тегобе као што су:
- вртоглавица
- несвестица
- замућен вид
- конфузија (збуњеност)
- мучнина
- умор и слабост
С друге стране, код многих здравих особа вредности испод 90/60 мм Хг не изазивају симптоме и не захтевају лечење.
Важно је знати да низак притисак може постати опасан ако падне толико да органи не добијају довољно кисеоника. Тада се јављају упозоравајући знаци попут омаглице и губитка свести. Ако се не лечи, стање може постати озбиљно и довести до трајног оштећења органа, па чак и коме или смрти.
Када је реч о срчаном и можданом удару, истраживања показују да је код особа са ниским ризиком вероватноћа ових догађаја због ниског притиска мала.
Који су ризици веома ниског притиска?
Изразито низак крвни притисак може изазвати низ проблема у организму:
- Отказивање органа – нагли пад притиска може оштетити бубреге, јер им је потребан одређени притисак да би филтрирали крв. Дуготрајна хипотензија може угрозити и јетру и црева.
- Оштећење мозга – ако мозак не добија довољно крви богате кисеоником, повећава се ризик од можданог удара или трајног оштећења (проблеми са памћењем и размишљањем).
- Оптерећење срца – срце покушава да надокнади низак притисак тако што брже куца (тахикардија), што може довести до срчаних проблема ако ни само срце не добија довољно крви.
- Хипотензивни шок – најтежи облик, када циркулација отказује, а органи почињу да престају да функционишу.
Знаци упозорења које не смете игнорисати
Озбиљни симптоми ниског притиска могу укључивати:
- хладну и лепљиву кожу
- бледо лице
- слаб или убрзан пулс
- плитко дисање
- бол у грудима
- губитак свести
Ови знаци могу указивати на озбиљна стања као што су тешка дехидратација, обилно крварење, срчани проблеми, инфекције, алергијске реакције или шок. Низак притисак могу изазвати и нагло устајање, дуготрајна болест, висока температура, повраћање, дијареја, трудноћа или нежељени ефекти лекова.
Како се дијагностикује низак притисак?
Лекари могу препоручити различите анализе како би открили узрок:
Лабораторијске анализе:
- крв и урин (провера дијабетеса, недостатка витамина, хормонских поремећаја, анемије или трудноће)
Снимања:
- рендген
- ЦТ (компјутеризована томографија)
- магнетна резонанца (МРИ)
- ултразвук срца (ехокардиограм)
Додатни тестови:
- ЕКГ (снимање рада срца)
- тест оптерећења
- „тилт тест“ (тест нагибног стола – користи се за откривање ортостатске хипотензије, тј. пада притиска при устајању)
Како држати низак притисак под контролом?
Ево неколико једноставних савета:
- Устајте полако – посебно из кревета или са столице
- Будите физички активни – избегавајте дуго седење
- Једите мање, а чешће оброке – обилни оброци могу снизити притисак
- Пијте довољно воде – хидратација је кључна
- Повећајте унос соли по савету лекара – али бирајте здраве намирнице
Када се јавити лекару?
Потражите медицинску помоћ ако су симптоми чести, јаки или се погоршавају, или ако се несвестица понавља.
Хитна помоћ је неопходна ако особа:
- колабира
- отежано дише
- има јак бол у грудима
- делује збуњено
- показује знаке шока
Такође, обратите се лекару ако:
- притисак нагло падне и изазове вртоглавицу
- дође до конфузије или отежаног говора
- се јављају честе несвестице или осећај да ћете се онесвестити
Низак крвни притисак није увек опасан, али у одређеним ситуацијама може бити озбиљан. Важно је препознати симптоме на време и реаговати како би се спречиле компликације.
