Хапшење председника Венецуеле Николаса Мадура током викенда поново је отворило питања контроле над нафтним благом јужноамеричке земље, а инвеститори морају да процене ко ће управљати производњом и извозом венецуеланске нафте и да ли је могућ опоравак нафтне индустрије у земљи.
За сада, формална контрола остаје у рукама државне компаније ПДВСА, која управља већином производње и резерви у Венецуели, док стране компаније послују кроз партнерства.
Амерички Шеврон има најзначајније присуство кроз заједничке пројекте са ПДВСА, док су руске и кинеске фирме такође присутне, али без већинског утицаја, преноси ЦНБЦ.
Акције Шеврона су данас у трговини пред отварање берзи порасле за 6,5 одсто, а компаније Ексон мобајл за 3,2 одсто.
Венецуела је национализовала нафтну индустрију седамдесетих година прошлог века, а производња је врхунац достигла 1997. године са око 3,5 милиона барела дневно, преноси Танјуг.
Од тада је пала на процењених 950.000 барела дневно, од чега се око 550.000 барела извози, што значајно ограничава њен краткорочни утицај на глобално тржиште.
Аналитичари упозоравају да би евентуална промена режима у Каракасу могла привремено да поремети извоз, јер би нејасноће око управљања и плаћања могле да доведу до застоја у испорукама.
Додатни притисак долази од америчких санкција на такозвану “флоту танкера у сенци”, што је већ натерало Венецуелу да смањи производњу.
Упркос политичком шоку, непосредни ризик по глобално снабдевање оцијењује се као ограничен.
Шеврон тренутно извози око 150.000 барела нафте из Венецуеле дневно, што би могло да ублажи краткорочне поремећаје, док аналитичари процењују да би геополитичка неизвесност могла да дода око три долара по барелу као краткорочну премију ризика.
Дугорочно гледано, значај Венецуеле лежи у њеној тешкој и сумпорној нафти, која је посебно тражена у сложеним рафинеријама, нарочито у Сједињеним Америчким Државама.
Сложене рафинерије су напредне рафинерије које могу да прерађују нафту нижег квалитета и да је претворе у скупља квалитетна горива.
Постоји могућност да се власт у Венецуели промени, а санкције ублаже, али чак и у том случају би опоравак нафтне индустрије у јужноамеричкој земљи захтевао велика улагања.
План администрације Доналда Трампа да Вашингтон обнови венецуеланску нафтну индустрију аналитичари процењују као дугорочан и високоризичан подухват, чија би реализација могла да траје годинама и да кошта више од 100 милијарди долара, наводи Блумберг у анализи.
Венецуела располаже највећим потврђеним резервама нафте на свету, али нафтна инфраструктура је, након година корупције, недостатка улагања, пожара и крађа, у великој мери девастирана, што чини опоравак изузетно сложеним.
Амерички државни секретар Марко Рубио изјавио је да очекује снажно интересовање нафтних компанија у Сједињеним Америчким Државама за венецуеланску тешку нафту, која је кључна за рафинерије на обали Мексичког залива.
Политичка несигурност у Венецуели представља значајну препреку да нафта из ове државе игра значајнију улогу на глобалном тржишту, а експерти упозоравају да би компаније попут Шеврона и Ексон мобајла захтевале јасне гаранције политичке стабилности пре него што се одлуче на велика улагања, закључују амерички аналитичари.
