На данашњи дан, 10. новембра 1796. године умрла је руска царица Катарина Велика. На престо је дошла после дворског удара у којем је свргнут, а потом убијен њен муж Петар III. Као поборник просветитељских идеја, стекла је велику популарност. Успешно је ратовала против Пољске и Турске и проширила територију Русије. За време њене владавине угушен је сељачки устанак под вођством донског козака Јемељана Пугачова
Била је једна од највећих владарки у историји. Царица Катарина Велика владала је Русијом чак 34 године, што историчари називају „златним добом Руског Царства“. Рођена је као Софи Аугуста Фредерике у данашњој Пољској, а била је кћи сиромашног пруског кнеза.
Долазак на власт
Кад је имала 15 година, са мајком је отпутовала на двор руске царице Елизабете, која је у младој Немици видела идеалну жену за свог нећака, пријестолонаследника Петра. Лепа, интелигентна и амбициозна, Фредерике се свидела царици. Брзо је научила руски и прешла у православље, прихвативши ново име Катарина. Али њен брак отпочетка је био несрећан.
Кад је царица Елизабета преминула, њен нећак крунисан је као Петар III. Он је убрзо окончао рат између Русије и Пруске, вративши тој земљи претходно освојене територије, што је изазвало незадовољство у војсци. Под геслом „Или ћу владати, или ћу страдати“, како је записала у свом дневнику, Катарина је војним пучем свргнула супруга са трона. Само шест месеци након што је постао цар, Петар је абдицирао. Ухапшен је, а недуго након тога убијен у тамници.
Реформе и уређење Руске империје
Чим је постала царица, тада 33-годишња Катарина кренула је са преображавањем Русије. Унапредила је пољопривреду, рударство, бродоградњу и трговину. Потпуно је преуредила и застарели правни систем, реорганизовала руску провинцијалну администрацију, подстицала стране инвестиције намењене неразвијеним подручијима. Посебну пажњу Катарина је посветила школству и здравству. Тако је годину дана након почетка своје владавине основала први медицински факултет у Русији. За време њене владавине Санкт Петербург је постао један од водећих светских културних центара, а Катарина је утемељила и Ермитаж, један од највећих и најлепших музеја на свету.
Царица Катарина Велика увелико је допринела развоју руске науке, књижевности и журналистике, због чега су, према мишљењу многих стручњака, те гране тада доживеле својеврсни процват. Због просветитељских идеја, историчари често спомињу како се царица Катарина Велика залагала за слободу речи. Међутим, парадоксална Катаринина владавина и овде ће доћи до изражаја јер је забранила једно од најзначајнијих дела руске књижевности „Путовање из Петербурга у Москву“ Александра Радишчева, који је најпре био осуђен на смртну казну, а касније је она замењена десетогодишњим прогоном. Не само да је била заслужна за заоштравање цензуре, него је Катарина Велика, захваљујуц́и декрету о цензури започела институционализацију цензуре, као и професију цензора. У њеном је декрету стајало да ниједна књига не може да буде објављена без дозволе цензора.
Један од најзначајнијих мушкараца у њеном животу био је 10 година млађи војни официр Григориј Потемкин. Према Григорију Потемкину названа је фраза Потемкинова села, која означава нешто што у стварности не постоји, већ је само привид. Наиме, након Руско-турског рата, Потемкин је по опустјелим степама јужне Русије уз пут којим се кретала Катарина саградио лажна села кулисе, са лажним сељацима, лажним пастирима и лажним стадима. Тако је на свом путу за Крим царица видела лажну слику брзе и успешне обнове ратом опустошене Русије.
