Док је рат на Блиском истоку уздрмао глобална енергетска тржишта и изазвао несташице у деловима Азије, Кина се показала знатно отпорнијом од многих других земаља.
Кључ лежи у дугогодишњој стратегији стварања великих залиха енергената и диверзификацији извора снабдевања.
Гигантски резервоари као ослонац система
У индустријској луци Јанчeнг налазе се огромни резервоари укапљеног гаса високи попут зграда од 20 спратова.
Само шест таквих резервоара може да обезбеди потребе домаћинстава Пекинга – града са 22 милиона становника – дуже од два месеца, пише The New York Times.
Ови објекти део су шире стратегије којом Кина већ деценију гомила залихе кључних сировина, од хране до енергената, како би се заштитила од поремећаја у глобалном снабдевању.
Посебно су важни управо гасни капацитети. Кина је највећи светски увозник природног гаса и кључни потрошач у индустрији ђубрива и хемијској производњи. Управо зато стабилност снабдевања има директан утицај на економију.
Рат и затварање кључних поморских рута довели су до проблема у земљама попут Индије, Пакистана и Вијетнама, док је Кина захваљујући залихама успела да ублажи удар.
Зависност смањена на минимум
Упркос великој потрошњи, Кина није пресудно зависна од једне руте или региона. Прошле године само 6,9 одсто укупне потрошње гаса долазило је кроз Ормуски мореуз.
Држава је паралелно развијала алтернативне правце, гасоводе из Русије и Средње Азије, и повећавала сопствену производњу, која се у последњих десет година више него удвостручила.
Уз то, Кина има и технолошке алтернативе. У хемијској индустрији део производње може да се пребаци на процесе засноване на угљу, чиме се додатно смањује притисак на гасне залихе.
Технолошки изазови складиштења гаса
Природни гас је један од најтежих енергената за складиштење. Већина држава користи подземне резервоаре, али Кина их нема довољно. Зато се одлучила за технолошки захтевнији модел — складиштење укапљеног гаса у огромним надземним резервоарима.
Државна компанија CNOOC изградила је 18 таквих резервоара, више него остатак света заједно. Сваки од њих има запремину од око 9,5 милиона кубних стопа.
Гас се чува на температури од минус 162 степена Целзијуса, а при загревању се шири и до 600 пута. Због тога су резервоари конструисани у више слојева, уз посебне легуре метала и роботско заваривање како би се обезбедила сигурност.
Стратегија самодовољности
Кинеско руководство већ годинама упозорава на потребу енергетске сигурности. Председник Си Ђинпинг позвао је на јачање складишних капацитета и већу самодовољност у снабдевању.
„Потребно је унапредити капацитете складиштења угља, нафте и гаса те ојачати енергетску независност“, поручио је 2022. године.
Уз фосилна горива, Кина интензивно развија и обновљиве изворе енергије и електрична возила како би смањила дугорочну зависност од увоза.
Криза као тест кинеског модела
Рат на Блиском истоку показао је ефикасност такве стратегије. Док су неке земље суочене са несташицама, Кина засад нема проблема са снабдевањем домаћинстава и индустрије.
Потрошња гаса у домаћинствима чини мање од 15 одсто укупне потрошње, а блага зима додатно је смањила потражњу. Електрична енергија ионако се у великој мери производи из угља.
Додатно, власти су привремено ограничиле извоз ђубрива како би обезбедиле домаће потребе.
„Снабдео сам се ђубривом унапред, ипак је рат на Блиском истоку“, каже продавац Лиу из подручја Јанчeнга, додајући да су власти обезбедиле стабилне цене, пише Тпортал.
Слабости система и потенцијални ризици
Упркос снажној припреми, систем није без ризика. Кина и даље зависи од увоза неких кључних сировина, попут хелијума, важног за производњу полупроводника.
За сада нема назнака да су створене веће залихе тог ресурса пре избијања кризе.
