Povećana potrošnja u Nemačkoj ubrzano transformiše globalna tržišta obveznica. Očekuje se da će povećati skup dugova sa najvišim rejtingom, sigurnih utočišta i pokrenuti Nemačku u novu eru strukturno viših prinosa na državne obveznice.
Stranke koje se nadaju da će formirati sledeću nemačku vladu dogovorile su se prošle nedelje da stvore infrastrukturni fond od 500 milijardi evra (543 milijarde dolara) i revidiraju pravila zaduživanja.
Kao odgovor, nemačko tržište obveznica pretrpelo je najveću nedeljnu rasprodaju od 1990-ih, gurajući prinose na 10-godišnje obveznice za više od 40 baznih poena na oko 2,9 odsto, pošto su investitori očekivali skok u prodaji obveznica kako bi finansirali povećanu potrošnju.
S obzirom na manje prepreke, kao što je obezbeđivanje parlamentarne podrške za usvajanje reformi, mnogi sumnjaju da će krajnji rezultat biti trajna promena za nemačke državne obveznice, koje su merilo evrozone.
Nekoliko banaka procenjuje da bi prinosi na 10-godišnji Bund (obveznice) sada mogli da dostignu tri odsto, više od 20 baznih poena iznad trgovanja u ponedeljak. Nemački 10-godišnji prinos nije održao nivo iznad tri odsto od globalne finansijske krize i vladinog uvođenja „kočnice duga” 2009. kako bi uravnotežila knjige. Pao je ispod 0 odsto između 2019. i 2022. i završio prošlu godinu nešto iznad dva odsto.
Ali investitori se odjednom suočavaju sa perspektivom dinamičnije nemačke privrede sa većim rastom i većim zaduživanjem.
„Kada iznenada dobijemo ovaj fiskalni impuls iz Nemačke, promenu paradigme, to čini da naši klijenti dovode u pitanje region na potpuno drugačiji način“, rekao je Kal El-Vahab, šef odeljenja za trgovanje linearnim stopama za EMEA region u Benk of Americi, koji je primetio da su izgledi za evropsku ekonomiju tokom većeg dela njegove dvadesetogodišnje karijere bili spori.
El-Vahab je rekao da je prerano za velike strukturne promene portfelja, ali je dosadašnja trgovinska aktivnost pokazala da postoji uverenje o priči o evropskom rastu.
Planovi Nemačke i povećana evropska potrošnja za odbranu povećavaju potencijalni rast BDP-a za 1,5 odsto u Nemačkoj i 0,8 odsto u zoni evra do 2030. godine, ocenjuje BNP Paribas.
U međuvremenu, Komercbank kaže da bi mere lako mogle da dovedu do više od 1 bilion evra dodatnog duga u narednih 10 godina, što bi značajno povećalo ponudu obveznica sa najvišim rejtingom koje traže investitori širom sveta.
Sve u svemu, nemački AAA rejting ima koristi od njene visoke fiskalne fleksibilnosti, saopštio je S&P Global Reitings.
„Ovo fiskalno buđenje predstavlja dalji pritisak ka obilju kolaterala sa dalekosežnim posledicama po Bunds i njihovo mesto na evropskom tržištu državnih obveznica“, rekao je šef strategije kamatnih stopa Barklsa Rohan Kana.
Kana je rekla da je nemačko tržište bilo „mučeno oskudicom“ negativnim neto emisijama obveznica sedam od poslednjih 10 godina, kada se uzmu u obzir kupovine centralne banke.
Dinamika promene cena u Nemačkoj je zatalasala tržišta širom Evrope i drugde, jer ako globalni investitori u obveznice mogu da zarade skoro 3 odsto na nemačkom dugu, oni će očekivati veće prinose negde drugde.
Troškovi zaduživanja Francuske i Italije takođe su prošle nedelje skočili za otprilike 40 baznih poena, što je lošija vest za njihove visoko zadužene vlade.
Američki trezorski zapis je uglavnom krenuo svojim putem jer su se borili sa usporavanjem rasta u SAD, ali britanski 10-godišnji prinosi na hartije su porasli za skoro 20 baznih poena do sedmonedeljnih maksimuma, a japanski već rastući desetogodišnji prinos dotakao je 16-godišnji maksimum od 1,53 odsto.
„Japanske državne obveznice će efektivno morati da se takmiče sa Bundsima u prinosu“, rekao je Ales Koutni, šef međunarodnih kamatnih stopa u Vanguardu.
„Sada vidimo 2 odsto u desetogodišnjim obveznicama Japana kao realan cilj, jer će odliv kapitala iz Evrope biti značajno potresen ovom promenom nemačke politike“.
Goldman Saks procenjuje da bi nemački prinosi mogli još više da porastu sa planovima potrošnje koji impliciraju potencijalni raspon od 3,0-3,75 odsto za prinose Bunda.
„Možda postoje određeni rizici odliva kapitala iz SAD… jer bi Bundovi sa većim prinosom učinili da budu ravnopravni trezorskim zapisima SAD“, rekla je direktorica Instituta za investicije Amundi Monika Defend.
