Исхрана коју усвајамо у раном животном добу, али и током каснијих година, има далекосежне последице по здравље.
Научна истраживања показују да потребе организма за хранљивим материјама нису исте у детињству, адолесценцији, одраслом добу и старости.
Један од најзанимљивијих примера долази из периода Другог светског рата, када је британска влада увела строго контролисану расподелу хране. Циљ је био да се обезбеди равномерна доступност намирница и задовоље основне нутритивне потребе становништва, преноси ББЦ.
Шећер и рана исхрана: Лекција из историје
Једна од намирница која је била под строгом контролом био је шећер. Свакој особи било је дозвољено око 227 грама слаткиша седмично, док деца млађа од две године уопште нису добијала слатке намирнице.
Када је рационисање укинуто 1953. године, унос шећера код одраслих се удвостручио. Тек деценијама касније, научници су схватили колико је овај период био важан за разумевање утицаја шећера на здравље.
У студији објављеној 2025. године, истраживачи су анализирали медицинску документацију 63.000 људи рођених у Уједињеном Краљевству између 1951. и 1956. године.
Утврђено је да су особе које су у раном животу уносиле мање шећера имале:
- 20 одсто мањи ризик од кардиоваскуларних болести
- 25 одсто мању вероватноћу развоја срчане слабости
- 31 одсто мањи ризик од можданог удара
Закључак је јасан – прекомеран унос шећера штетан је у свим животним добима.
Детињство: Темељи здравља
Нутриционисткиња Федерика Амати са Империјал колеџа у Лондону истиче да храна у детињству дословно гради тело и мозак.
„У раном узрасту деца имају високе енергетске потребе и неопходна им је храна богата хранљивим материјама“, објашњава Амати.
Поред здравих калорија, деци су потребни:
- гвожђе и јод
- витамини за развој имунитета
- квалитетне масти
- калцијум и витамин Д
Она наглашава да су у првих 1.000 дана живота кључни млечни производи, обогаћени биљни напици, риба, јаја, интегралне житарице, поврће и махунарке.
„У овом периоду формира се највећи део коштане масе, што касније смањује ризик од остеопорозе и прелома“, додаје Амати.
Тинејџерски период и двадесете: Стварање навика
Исхрана током адолесценције и раног одраслог доба поставља темеље будућег здравља срца и мозга.
„Ово је период када завршавамо изградњу костију и мишића, али и када се стварају лоше навике које касније воде ка срчаним болестима“, каже Амати.
Тинејџерима и младим одраслим особама посебно су потребни:
- калцијум, витамин Д и гвожђе
- протеини и витамини Б комплекса
Препоручује се претежно биљна исхрана, уз обиље воћа, поврћа, интегралних житарица, орашастих плодова и махунарки, те минималан унос ултрапрерађене хране.
Истраживања показују да овакав начин исхране може позитивно утицати и на ментално здравље, смањујући ризик од депресије и анксиозности.
Медитеранска исхрана и плодност
Медитеранска исхрана, која подразумева маслиново уље, поврће, махунарке, рибу и умерен унос млечних производа, повезана је са бољом плодношћу код жена и мушкараца.
Студије указују да исхрана богата фолатима (витамин Б9) може помоћи у лечењу неплодности.
Намирнице богате фолатима су:
- тамнозелено лиснато поврће
- броколи
- клице
- леблебије
Средње године: заштита срца и костију
Професорка Елизабет Вилијамс са Универзитета у Шефилду истиче да средње животно доба захтева оптимизацију исхране.
Код жена у периоду менопаузе долази до:
- убрзаног губитка коштане масе
- губитка мишића (саркопеније)
- повећаног ризика од гојазности и дијабетеса типа 2
- Амати наглашава да су у овом периоду приоритет:
- омега-3 масне киселине (лосос, скуша)
- повећан унос протеина
- медитеранска исхрана
Старија животна доб: снага, микробиом и суплементи
Како старимо, енергетске потребе опадају, али потреба за хранљивим материјама остаје висока.
Калцијум и витамин Д кључни су за спречавање остеопорозе, док су протеини неопходни за очување мишићне масе.
Стручњаци упозоравају и на промене у цревном микробиому, које су повезане са болестима попут Алцхајмерове болести и срчаних обољења.
„Људи који доживе 100 година често имају разноврснији микробиом“, каже Мери Ни Локлен са Краљевског колеџа у Лондону.
Исхрана богата влакнима и полифенолима, из воћа и поврћа, може подстаћи раст корисних бактерија попут Фаецалибацтериум прауснитзии.
Нека истраживања указују да у старијој доби могу бити корисни:
- пребиотици
- суплементи витамина Д
- додаци витамина Б12
Правилно прилагођена прехрана у свакој животној фази може значајно да смањи ризик од хроничних болести и побољша квалитет живота.
