Глобална интернет инфраструктура ускоро би могла да доживи једну од највећих промена до сада – план је да се оптички каблови провуку испод Северног пола, кроз ледени Арктик, на екстремним дубинама.
Реч је о пројекту познатом као „Polar Connect“, који има за циљ да повеже Европу и Азију потпуно новом рутом, далеко од тренутно најризичнијих тачака на свету.
Овакв потез означио би први пут у историји да се каблови полажу на толиким дубинама испод арктичког леда, што представља огроман технолошки изазов.
Зашто се каблови селе са Блиског истока?
Данас већина светског интернет саобраћаја пролази кроз уска и политички нестабилна подручја попут Црвеног мора и Персијског залива.
Проблем је што су ове руте све чешће угрожене, било због конфликата, несрећа или саботажа. Управо због тога земље и компаније траже алтернативу која би била сигурнија и стабилнија, пише TechRadar.
Арктик се намеће као решење јер представља „неутралну зону“, без великих геополитичких тензија које постоје на другим кључним интернет правцима.
Кабл дуг хиљадама километара
Планирани систем требало би да буде дуг око 10.000 километара и да повезује север Европе са Азијом, пролазећи директно испод Северног пола.
Рута би ишла преко Норвешке и Свалбарда, па све до Азије и Северне Америке, чиме би се значајно убрзао проток података између континената. Осим брзине, кључна предност је и безбедност — нова мрежа би смањила зависност од постојећих „уских грла“ кроз која данас пролази већина глобалног интернета.
Технолошки изазови
Иако звучи као футуристички пројекат, реализација је изузетно компликована. Каблови би морали да издрже екстремне услове, од дебелог слоја леда до могућих оштећења изазваних кретањем ледених маса на дну океана. Поправке би биле додатни проблем, јер би у случају оштећења приступ каблу био готово немогућ током већег дела године.
Слични пројекти у прошлости већ су наилазили на проблеме управо због арктичких услова, што додатно повећава ризик.
Инвестиција од милијарди евра и план до 2030.
Европска унија и партнери спремни су да уложе милијарде евра како би овај пројекат заживео, а циљ је да нова рута буде оперативна до 2030. године.
Разлог за овако велику инвестицију није само бржи интернет, већ и дигитална безбедност и независност у времену све већих глобалних тензија.
Шта то значи за кориснике?
Ако пројекат успе, корисници широм света могли би да добију стабилнији и бржи интернет, са мањим ризиком од прекида.
Ипак, до тада остаје велико питање – да ли је могуће „укротити“ Арктик и претворити га у кључну дигиталну руту будућности. Сигурно је једно – борба за контролу интернета сели се на Северни пол.
