Porazom u Bernu, Crvena zvezda se oprostila od zime u Evropi.
Jang Bojs je savladao Zvezdu sa 2:0 i tako, iako je ostalo još jedno kolo do kraja grupne faze Lige šampiona, zapečatio sudbinu crveno-belih.
Veliki planovi – dugoročni – koje su kovali u Ljutice Bogdana pred početak sezone, pali su u vodu za nekoliko meseci.
Praktično, neočekivano se, u pola noći, traži račun. Da se vidi koliki je ceh i da se plati.
Ali, na koga je sada red da uzme račun?
Uprava
Direktan plasman u grupnu fazu Lige šampiona, prvi u istoriji, podiglo je ambicije ambicioznoj upravi crveno-belih.
Pametno su radili prethodnih godina, vraćajući Zvezdu na evropsko nebo, pa su sada rešili da naprave iskorak.
Prvi potez – Barak Bahar.
Doveli su Izraelca zbog Lige šampiona, ne žaleći novac – platili su njegovom klubu da ga pusti, a njemu pružili nestvarne uslove za ovdašnji fudbal.
Delovalo je da se uprava dugo spremala za ovakav potez i da je donela pravu odluku.
Uprava je pogrešila što je Bahara najavila kao velikog trenera, specijalistu za Ligu šampiona, a on zaista to nije.
Nema previše iskustva u evropskom elitnom takmičenju, a lepljenje te etikete je doprinelo stvaranju ogromnih očekivanja.
Istovremeno, mnogobrojna pojačanja su stigla u klub (skupo plaćena), među kojima i najskuplje plaćeni igrač u istoriji kluba – Hvang.
Međutim, Hvang je došao u završnici prelaznog roka, baš kao i najskuplji napadač u istoriji kluba – Šerif Ndiaje.
Kada se toliko novca uloži – očekuju se rezultati.
Ali, u Ligi šampiona to ne funkcioniše baš tako.
Bahar
Baraku Baharu se, bez dileme, može mnogo toga pripisati.
Previše i predugo je tražio tim, loše je tempirao formu, prečesto kombinovao i „izmišljao toplu vodu“.
Ako je verovati pričama koje kolaju oko tima i slušati one upućenije u dešavanja u svlačionici, Bahar nije uspeo da napravi hemiju u ekipi, niti da ostvari neophodnu komunikaciju sa svojim igračima.
Treninge i taktiku je prepustio saradnicima, što je, svakako, doprinelo ovakvoj Crvenoj zvezdi.
I da nema jak ugovor, nema sumnje da bi već izvesno vreme bio bivši trener crveno-belih.
Ovako, uprava je morala da stane iza svog trenera, pruži mu podršku, a čelnim ljudima ostaje samo da se nadaju da će se situacija popraviti.
Nerealna očekivanja
I dok se sasvim jasno i nedvosmisleno krivica može svaliti na upravu i trenera, nešto je teže priznati i da za celokupno nezadovoljstvo udeo imaju i nerealna očekivanja.
Zvezda je u Ligi šampiona dobila Mančester siti – najbolji tim današnjice, Lajpcig – veoma jak i stabilan bundesligaški klub, i Jang Bojs – standardan učesnih evropskih takmičenja.
Sasvim je jasno da crveno-beli jedino mogu da se nadmeću sa švajcarskim klubom.
Zvezda je izgubila od Mančester sitija – bilo kakav drugi ishod bi bio ravan čudu.
Poražena je i od Lajpciga – bilo kakav drugi ishod bi bio neverovatan podvig.
Ni u jednom meču sa tim rivalima Zvezda nije izgledala kao džak za boks. Postigla je po gol na svakom meču sa ovim rivalima, ali su nerealna očekivanja učinila svoje.
Sa Jang Bojsima je Zvezda igrala dva interesantna meča, u kojima nije došla do željenog rezultata.
Na ta dva meča se gleda kao na istorijsko blamiranje, a zapravo to nisu.
Šta dalje?
Ukoliko Zvezda ne želi da olakša račun za nekoliko miliona, moraće da bude strpljiva sa Baharom.
Izraelac, sa druge strane, finansijski ne mora da brine, ali mora da posloži kockice i pronađe tim i igru, ukoliko želi da njegov naredni korak bude ka napred.
Navijači i, kako to vole bivši fudableri da kažu – zvezdaška javnost, mora prihvatiti realnost i spustiti očekivanja.
Crvena zvezda, kao niti jedan klub sa ovih prostora u prethodnoj deceniji, nije tim za Ligu šampiona. Nije, ako samo gledamo iz takmičarskog ugla.
Daleko realnija i bliža Zvezdi je Liga Evrope, gde bi zaista mogla da se nadmeće i polako nadograđuje dobro postavljene osnove, koje su pošteno uzdrmane nerealnim očekivanjima.
