Директор Института за нуклеарне науке „Винча“ Славко Димовић каже за РТС да је Србија на вратима нуклеарне ренесансе, али да је избор партнера за изградњу нуклеарке спољнополитичко, као и економско, техничконаучно и технолошко питање.
Истиче да је „питање свих питања“ друштвена прихватљивост изградње и објашњава које локације улазе у избор.
Србија улази у нуклеарну еру
Србија ће од 2040. године моћи да има нуклеарну електрану, а до тада ће бити развијена и технологија малих модуларних реактора, изјавила је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић, на састанку са делегацијом руске корпорације „Росатом“, коју је предводио генерални директор Алексеј Лихачов.
Руска нуклеарна технологија је међу најмодернијима у свету
Славко Димовић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је руска технологија међу најмодернијима у свету када је реч о нуклеарним електранама, али да Србија треба да узме у обзир све опције, те да су сви потенцијални партнери у игри, јер се налазимо у „нултој референтној тачки“.
„Србија, на вратима нуклеарне ренесансе, треба да узме у обзир све опције, попут ЕДФ-а, ‘Росатома’ и осталих партнера“, каже Димовић, напомињући да ће све одлуке бити донете у складу са националним интересима наше земље.
Избор партнера и сарадња
Према његовим речима, сарадња с партнерима пре свега се односи на размену експертизе, трансфер технологије и знања, обуку кадрова и учешће у саветодавној улози у избору кадрова и правно регулаторног оквира.
„Искуства су од немерљивог значаја, с обзиром на то да је ‘Росатом’ учествовао у изградњи већине нуклеарних електрана у свету, укључујући и оне у региону“, навео је Димовић.
Додаје да је избор партнера за изградњу нуклеарне електране спољнополитичко, али и економско, техничконаучно и технолошко питање.
„Прве две фазе припрема треба да се заврше до 2032. године, када би требало да буде завршен избор технологије, локације за градњу и правно регулаторног оквира, да се напредује у избору базе кадрова, као и да се пронађе модел финансирања“, указује Димовић.
Друштвена прихватљивост и могуће локације
Истиче и да је „питање свих питања“ друштвена прихватљивост изградње нуклеарне електране у Србији.
На питање које локације улазе у избор за градњу, Димовић каже да постројење мора бити поред воденог реципијента или у напуштеном термоенергетском постројењу.
„Прерано је излазити са прецизним подацима, јер постоје рокови и методологија. Очекујем и противљење у делу јавности. Потребан је искрен, транспарентан и директан дијалог са јавним мњењем“, указује Димовић.
Додаје да се питање одлагања радиоактивног отпада треба решавати по угледу на друге земље, попут Словеније, Русије и Финске.
Енергетски микс и будућност
„Србији су потребни знање и друштвена прихватљивост. У условима укупног недостатка електричне енергије, нуклеарна енергија би могла да буде део решења. Желео бих да око 50 одсто производње буде из нуклеарне енергије за базну потрошњу, а остало из алтернативних извора. Правимо енергетски микс јер не можемо преко ноћи да заменимо термоелектране“, закључује Димовић.
