Само 13 одсто предузећа у приватном сектору има овај документ који уређује питања годишњег одмора, док се теме попут зарада не обрађују толико често
Укупна распрострањеност колективних уговора у Србији је ограничена – 13 одсто предузећа са пет или више запослених у приватном сектору има закључено такву врсту уговора који обухвата око 245.000 радника. У фирмама са више од 50 запослених тај проценат износи 15. Такви споразуми највише су заступљени у грађевинарству, транспорту и прерађивачкој индустрији, показују подаци из извештаја о стању и пракси колективног преговарања и колективних уговора у реалном сектору у Србији.
Извештај је припремљен у оквиру пројекта „Оснаживање социјалног дијалога у Србији”, који спроводи Међународна организација рада (МОР), а финансира ЕУ. Како је истраживање потврдило, предузећа са таквим уговорима оцењују њихов ефекат као веома позитиван, наводећи боље управљање, стабилност и мање конфликата.
Колективно уговарање у Србији највише уређују законски дефинисана питања попут годишњег одмора, радног времена или безбедности на раду, док се теме попут зарада, обука и развоја вештина обрађују не толико учестало. Ипак, ниво гранског преговарања је изузетно низак, па тако само два процента компанија види вредност у гранским уговорима, показало је ово истраживање.
Јован Протић, национални координатора МОР за Србију, наводи да социјални дијалог, и унутар њега колективно преговарање, представља један од четири „стуба” агенде достојанственог рада МОР широм света.
– Наш циљ је да, заједно са социјалним партнерима и владом, ојачамо институционални оквир и створимо подстицајније услове за развој колективног преговарања. Оно је кључно за одржив економски раст – сматра Протић.
Прикупљени подаци из истраживања први пут омогућили су увид у то како предузећа у Србији користе и доживљавају колективне уговоре. Павле Медић, руководилац истраживања из Центра за високе економске студије, подсећа на то да постоји јасна разлика између предузећа која имају колективне уговоре и оних која их немају, не само у степену организованости већ и у квалитету радних односа.
– Компаније са колективним уговорима показују виши ниво предвидљивости у пословању. Оне имају бољи амбијент и већу спремност да инвестирају у запослене. Иако смо открили да је степен колективних уговора у Србији у приватном сектору релативно низак, подаци указују да постоји значајан потенцијал за њихов развој. И то је област на којој треба да радимо – истиче Медић.
Колективни уговори помажу компанијама у Србији да се ускладе са најбољим праксама ЕУ, побољшавајући хармонију и транспарентност на радном месту. Тако рецимо, компанија „Итон електрик”, у којој ради око 850 запослених, једна је од оних у којој је у потпуности заступљено колективно преговарање.
Како истиче Вања Салаи, из те компаније, преговарање је потпуно уређено и дешава се једном годишње.
– Иако се колективни уговор склапа сваке треће године, финансијски елементи се преговарају сваке године. Код нас постоје два репрезентативна синдиката, а преговарање је готово највише умерено на питања основне цене рада и, генерално, финансијских бенефита запослених – наводи Салаи.
Истраживање о колективним преговорима и радним односима спроведено је у септембру 2025. године на 1.487 компанија из приватног сектора у Србији које имају најмање пет запослених. Спровео га је Центар за високе економске студије, уз подршку Републичког завода за статистику.
