Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva i doživljava ozbiljne uticaje ekstremnih vremenskih i klimatskih promena, pokazuju izveštaji Svetske meteorološke organizacije za prošlu godinu.
Prošla godina ponovo je bila najtoplija zabeležena u Evropi. Rekordnim temperature su zabeležene u centralnim, istočnim i jugoistočnim regionima, što je izazvalo vremenske nepogode.
Samo poplavama je prošle godine širom Evrope pogođeno najmanje 413.000 osoba.
Oluje su često bile jake, poplave su bile široko rasprostranjene. Primećen je i izrazit klimatski kontrast između istoka i zapada – izuzetno suvo i toplo na istoku, a toplo, ali vlažno na zapadu.
Dokument, koji uključuje doprinose oko 100 naučnika, pruža niz zabrinjavajućih podataka, kao što je najviša zabeležena temperatura površine mora, 0,7 stepeni iznad proseka u evropskom regionu i 1,2 stepena iznad proseka u Mediteranu, prenosi Tanjug.
Ovaj indikator je posebno opasan. Površinska temperatura mora i okeana deluje kao gorivo koje napaja atmosferske sistem. To znači da što je voda toplija, to se više pare i energije oslobađa u atmosferu, povećavajući snagu oluja i ekstremnih događaja.
Što se tiče ekstremnih vrućina, jugoistočna Evropa je prošlog leta doživela najduži toplotni talas u istoriji – 13 uzastopnih dana, sa 55 odsto pogođenog regiona.
Sa druge strane, samo 31 odsto evropske teritorije imalo je najmanje 90 dana mraza, što je najmanji procenat zabeležen do danas.
Što se tiče glečera, svi evropski regioni su pretrpeli gubitak leda, a posebno su pogođeni Skandinavija i Svalbard, koji su zabeležili najveće stope gubitka mase u svojoj istoriji.
