Европа је континент који се најбрже загрева и доживљава озбиљне утицаје екстремних временских и климатских промена, показују извештаји Светске метеоролошке организације за прошлу годину.
Прошла година поново је била најтоплија забележена у Европи. Рекордним температуре су забележене у централним, источним и југоисточним регионима, што је изазвало временске непогоде.
Само поплавама је прошле године широм Европе погођено најмање 413.000 особа.
Олује су често биле јаке, поплаве су биле широко распрострањене. Примећен је и изразит климатски контраст између истока и запада – изузетно суво и топло на истоку, а топло, али влажно на западу.
Документ, који укључује доприносе око 100 научника, пружа низ забрињавајућих података, као што је највиша забележена температура површине мора, 0,7 степени изнад просека у европском региону и 1,2 степена изнад просека у Медитерану, преноси Танјуг.
Овај индикатор је посебно опасан. Површинска температура мора и океана делује као гориво које напаја атмосферске систем. То значи да што је вода топлија, то се више паре и енергије ослобађа у атмосферу, повећавајући снагу олуја и екстремних догађаја.
Што се тиче екстремних врућина, југоисточна Европа је прошлог лета доживела најдужи топлотни талас у историји – 13 узастопних дана, са 55 одсто погођеног региона.
Са друге стране, само 31 одсто европске територије имало је најмање 90 дана мраза, што је најмањи проценат забележен до данас.
Што се тиче глечера, сви европски региони су претрпели губитак леда, а посебно су погођени Скандинавија и Свалбард, који су забележили највеће стопе губитка масе у својој историји.
