Есма Реџепова у народу је била позната као „краљица ромске музике“, али и као велики добротвор. Мало је људи у региону и шире који нису знали за њену топлу душу и неисцрпну енергију. Есма је заједно са супругом Стевом Теодосијевским усвојила чак 48 деце – све дечаке осим једне девојчице.
На питање зашто су усвајали само мушку децу, Есма је то објаснила овако:
„Па, има ту логике. Да смо усвајали и женску децу, кад одрасту, пошто нису ни у каквом крвном сродству, могло би до свачега да дође. Знате на шта мислим. Нама то није било потребно јер ми смо као ансамбл тада стално били ван Београда, па ко би онда о томе водио рачуна?“, рекла је она једном приликом.
Есма и Стево су усвојеној деци преносили љубави према музици и песми
Есма и Стево су живот посветили музици, а када су желели да се остваре као родитељи, схватили су да су за то већ остарели. Како нису могли да имају биолошку децу, одлучили су да пруже дом и љубав онима којима је то било најпотребније.
„То није било само реда ради. Свој тој деци преносили смо љубав према музици, према песми… Желели смо да им будемо као мајка и отац, прави родитељи. Стево је сатима вежбао са њима, а онда је дошао на идеју да оснује ансамбл ‘Теодосијевски’.
Како је које од деце одрасло, тако је напуштало ансамбл. Засновало би своју породицу, а на његово место дошао би следећи усвојени дечак. Данас су сви материјално обезбеђени. Ја сам због тога врло срећна јер њима улица, као многим другим Ромима, није постала дом“, казала је певачица својевремено.
Тешко детињство
Есма Реџепова преминула је у децембру 2016. године у 73. години живота, оставивши иза себе непроцењив уметнички и хуманитарни траг. Рођена је у Скопљу 1943. године, као пето од шесторо деце у сиромашној ромској породици.
Њен отац је у бомбардовању 1941. изгубио ногу, а мала Есма му је помагала да достојанствено издржава породицу. Он је био чистач ципела, док је она носила млеко, чистила станове и обављала друге послове како би помогла кући.
„Моје детињство је било јако тешко, али то сам искористила као велику школу. Док су многи расли безбрижно, ја сам радила разне послове и борила се са предрасудама. Али све се то исплатило, ја сам захвална Богу“, рекла је Есма једном приликом.
„Кад се људи у породици воле, сиромаштво није тешко. Мени је најтеже било кад сам кренула у први разред и кад су ме сви називали ‘Циганка’. Нико није хтео да седи са мном у клупи. Тада сам први пут схватила да сам различита од друге деце и то ми је најтеже пало“, додала је она.
Почетак и успон каријере
Свој музички пут Есма је започела веома рано. Још као тинејџерка победила је на једном музичком такмичењу у Скопљу, што јој је отворило врата радија и професионалне сцене. Кључни тренутак у њеној каријери био је сусрет са композитором и диригентом Стевом Теодосијевским, који је препознао њен изузетан таленат и постао њен музички ментор, а касније и животни сапутник.
Већ шездесетих година Есма је постала међународно позната. Наступала је у преко 80 земаља света и одржала више од 20.000 концерата. Њени концерти у Индији, Египту, Русији, САД-у и широм Европе доносили су јој титулу амбасадорке ромске културе и музике.
Међу њеним најпознатијим песмама су „Чаје шукарије“, „Ђелем, ђелем“, „Састала се стара гарда“, „Абре бабо“, „Запеј, запеј“ и многе друге које су постале симбол ромске музике на Балкану. Њена интерпретација била је јединствена – спој аутентичне емоције из дубине душе и велике енергије.
Наслеђе и признања
Током више од пет деценија каријере, Есма Реџепова је објавила више од 20 албума и учествовала на бројним хуманитарним манифестацијама. Више пута је била предложена за Нобелову награду за мир због свог хуманитарног рада и промовисања толеранције међу народима.
Добитница је бројних признања, међу којима се издвајају Орден за хуманост Републике Македоније, награда УНЕСКО-а за хуманитарни рад, као и титула „Краљице ромске музике“, коју јој је ромска заједница званично доделила 1976. године у Индији.
У Скопљу је основала Дом културе „Есма и Стево Теодосијевски“, који и данас чува њихово уметничко наслеђе, а њен дом је претворен у меморијалну кућу која сведочи о животу посвећеном уметности и доброти.
Вечна краљица ромске песме
Иако је потекла из сиромаштва, Есма Реџепова је својом харизмом, радом и добротом постала симбол успеха, љубави и хуманости. Њене песме и данас одјекују свуда где се поштују емоција, душа и традиција балканске музике.
„Музика је мој живот. Све што сам имала – дала сам кроз песму“, говорила је Есма.
И заиста, краљица ромске музике је отишла, али њена песма и дух и даље живе.
