U godini 2023. godini, globalna ekonomija se suočila sa izazovima koji su proizašli iz nesigurne ekonomske klime, političkih tenzija i oružanih sukoba koji se sve više šire našom planetom. Svi ovi faktori su uticali na poslovanje širom sveta, stvarajući značajne trenutke koji će imati dalekosežan uticaj na razvoj događaja u narednim mesecima. U ovom kontekstu, 2023. godina zauzima posebno mesto u poslovnom svetu, postavljajući temelje i oblikovajući pravce koji će definisati budući tok poslovnih dešavanja. Pogledajmo ključne događaje koji su obeležili ovu godinu i koji će igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti.
Globalni ekonomski oporavak usporava
U 2023. smo ušli sa prognozama od strane vodećih svetskih finansijskih institucija da će globalni ekonomski rast biti niži od porasta od 3,3 – 3,5% zabeleženog 2022. godine, kao rezultat „finansijskog zemljotresa“ pokrenutog krizom u američkim i švajcarskim bankama, energetskom krizom i sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Centralne banke mnogih zemalja morale su razmotriti povećanje kamatnih stopa kako bi suzbile inflaciju ili zaustavile rast kamatnih stopa kako bi pomogle ekonomskom oporavku.
Sve veći razvitak veštačke inteligencije
Fenomen godine postaju aplikacije generativne veštačke inteligencije (AI). Generativna veštačka inteligencija (AI) postala je jedan od procvetalih tehnoloških trendova u 2023. godini, nakon što je ChatGPT izazvao „globalnu groznicu“ sa 100 miliona korisnika krajem januara, samo dva meseca nakon svog debija. Generativna AI je došla do godine ogromnog razvoja funkcija. Ova probojna tehnologija revolucionarno promenila je način funkcionisanja ekonomskih sektora, snažno utiče na tržište rada i oblikuje budućnost rada.
Zabrana korišćenja TikTok-a
Do početka 2023. godine, neke svetske vlade su zabranile upotrebu aplikacije TikTok kineske tehnološke kompanije Bajtdens na uređajima, navodeći zabrinutost zbog bezbednosti podataka i deljenja informacija sa kineskom vladom. U februaru iste godine, Evropska komisija, Evropski parlament i Savet EU-a su nametnuli zabranu korišćenja TikToka na uređajima zaposlenih u vladi; Kanada je takođe naredila uklanjanje aplikacije sa federalnih uređaja. Nakon toga, zemlje poput Velike Britanije, Novog Zelanda i Danske su preduzele slične korake. Trenutno, više od deset zemalja ima delimične ili potpune zabrane na snazi.
Krajem februara, američka vlada je zaposlenima dala rok od 30 dana da deinstaliraju TikTok sa svojih radnih uređaja. Više od polovine saveznih država SAD-a od tada je usvojilo slične zabrane, a čak su i neki univerziteti i privatne kompanije donele slične odluke.
U martu je Administracija Džoa Bajdena pritisnula kompaniju Bajtdens da proda aplikaciju, ali kineska vlada je brzo izrazila svoje protivljenje. U maju je guverner Greg Đanfort iz Montane potpisao zakon kojim se zabranjuje korišćenje TikToka unutar države, ali u novembru je savezni sudija odobrio privremenu zabranu kako bi zaustavio tu odluku, pozivajući se na zaštitu Prvog amandmana.
„Zemljotres“ na globalnom finansijskom tržištu
Neuspesi „Sillicon Valley Bank“ i „Signature Bank“ u martu, i „First Republic Bank“ u maju, predstavljali su najozbiljniju bankarsku krizu u SAD od 2008. godine. Kombinovano, ove tri banke su držale više od 500 milijardi dolara (399 milijardi funti) u imovini – broj koji, kada se prilagodi inflaciji, premašuje imovinu 25 banaka koje su kolapsirale tokom globalne finansijske krize. U Evropi je ovakvu sudbinu doživela „Credit Suisse“ banka.
Banke su pale iz različitih razloga, ali njihov kolaps izazvao je krizu poverenja potrošača u američki bankarski sistem, u ekonomiji koja već doživljava nagli rast inflacije. Američka vlada preduzela je korake kako bi umirila paniku, uključujući pružanje hitne pomoći i obećanje da će klijenti izvan osiguranja FDIC limita kod ovih finansijskih institucija biti „potpuno obeštećeni“.
Do maja, činilo se da je kriza široko kontrolisana. Međutim, neke američke banke i dalje su ranjive na brze povećanja kamatnih stopa i nastavljaju da zadržavaju ogromne gomile gotovine usled nesigurnih ekonomskih uslova. Regulatori su preuzimali korake, uključujući poostravanje nadzora nad upravljanjem rizicima, u nadi da će sprečiti slične neuspehe u budućnosti.
Centralne banke zaustavile povećanja kamatnih stopa
14. juna, Američka Federalna Rezerva (FED) zaustavila je povećanje kamatnih stopa posle 10 uzastopnih povećanja od marta 2022. godine. 26. oktobra, i Evropska centralna banka (ECB) takođe je završila svoj niz od 10 povećanja kamatnih stopa. Pozitivni signali sa tržišta rada i inflacija bili su prvi razlozi za FED, ECB i druge vodeće centralne banke da zaustave povećanje kamatnih stopa. Ovaj potez podržao je zemlje u sprečavanju oštrog depresiranja njihovih valuta u odnosu na američki dolar i kontrolisanju zaduženja u stranim valutama.
Cena zlata dostigla svoj vrhunac
Cene zlata širom sveta na trgovinskoj sesiji 4. decembra dostigle su rekordnih 2.152,3 USD po unci, a nema znakova da će se uzlazni trend zaustaviti. Neprekidan rast pripisuje se eskalaciji geopolitičkih sukoba i visokoj inflaciji, što je zlato pretvorilo u sigurnu luku.
Centralne banke su kupile nezapamćeno velike količine zlata. Kapitalni prilivi u zlato uticali su na svetska tržišta, izazvali padove na berzama i produžili depresijaciju, odnosno obezvređenje američkog dolara.
EU uvela carine u vezi sa emisijama ugljenika
Prvog oktobra, Evropska unija (EU) je započela probnu fazu „Mehanizma za prilagođavanje granica“ u vezi sa emisijama ugljenika (CBAM), prvog koraka ka uvođenju carina na uvoz iz zemalja koje ne ispunjavaju ekološke standarde od 2024. CBAM se smatra efikasnim alatom za podsticanje neevropskih preduzeća da smanje emisije ugljenika. Ta preduzeća će izgubiti konkurentske prednosti ukoliko ne smanje emisije tokom proizvodnog procesa kako bi ispunila ekološke regulative EU.
Zapad uveo 17.500 sankcija Rusiji
Direktor Odeljenja za ekonomsku saradnju Ministarstva spoljnih poslova Rusije Dmitrij Biričevski istakao je da je kolektivni zapad uveo 17.500 sankcija Rusiji sa ciljem da se uništi ruska ekonomija. Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije upozorio na to da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna strategija Zapada, čiji je osnovni cilj da pogorša živote miliona ljudi. Putin je, međutim, naglasio da Rusija mirno prolazi kroz taj stalni pritisak, a da oni koji su joj uveli sankcije kažnjavaju sami sebe.
Suprotno zapadnim predviđanjima, protekla godina je bila prilično uspešna za Rusiju. Ministarstvo za ekonomski razvoj procenilo je rast BDP-a na 3,5 odsto. Predsednik je privredu nazvao zdravom, konstatujući uspeh domaće proizvodnje, kao i jačanje međunarodnih veza. Profit preduzeća povećan je za 24 odsto, pri čemu je nefinansijski sektor zaradio višestruko više.
Rusija je ušla u top 5 svetskih ekonomija, a to je potvrdila i Centralna Banka.
Tviter je postao X
U oktobru 2022. godine, nakon izuzetno napornog perioda pregovaranja, Ilon Mask je zaključio dogovor o preuzimanju Tvitera za iznos od 44 milijarde dolara (35.1 milijarda funti). Preuzimanje je počelo kao neprijateljsko, a u roku od nekoliko nedelja, kompanija je otpustila skoro polovinu svojih zaposlenih. To je bio iznenadan način za okonačenje burne godine Tvitera – i samo je postavilo temelje za ono što će uslediti.
Najveće promene počele su da se odražavaju u leto 2023. godine, počevši od imenovanja Linde Jakarino za izvršnu direktorku u junu, usred krize sa sve manjim brojem oglašavača i prihoda. Međutim, javnost je zaista osetila efekat u julu, kada je Mask proglasio ime „Tviter“ zastarelim, preimenovavši platformu u „X“. To je potez koji su i analitičari i korisnici osudili – stručnjaci tvrde da je promena možda koštala Maska ključnog, jedinstvenog brenda.
Od tada, Maskovo vlasništvo nastavilo je da bude predmet ogromnih kontroverzi i finansijskih turbulencija. U oktobru je vrednost platforme „X“ pala na manje od polovine kupovne cene. Platforma nije samo izgubila korisnike, već je izgubila desetine miliona dolara od oglašavanja. Maskov odgovor na ovu eroziju došao je u intervjuu sa Andrejem Rosom Sorkinom za „DealBook’s“ 23. novembra, u kome je milijarder izneo psovke kritikujući brendove koji su otišli.
Još jedan problem se pojavio za Maska i njegov „X“ – krajem decembra, Evropska unija je zvanično saopštila da sumnja da platforma krši njena pravila u oblastima kao što su dezinformacije i suprotstavljanje nelegalnom sadržaju.
Propast kripto berze FTX
Sem Benkmen-Frid, osnivač i izvršni direktor kripto berze FTX sa sedištem na Bahamima, došao je do sudskog procesa tokom poslednjih nekoliko godina. Stručnjaci su ga u početku slavili kao ekonomskog pionira i spasioca, jer je FTX dao određeni legitimitet turbulentnom kripto tržištu, privlačeći milijarde dolara investicija. Međutim, nakon što je firma došla do krize likvidnosti u novembru 2022. godine, bila je primorana da podnese zahtev za bankrot prema „Chapter 11“.
U oktobru 2023. godine, bivši milijarder Benkmen-Frid i nekoliko zaposlenih u FTX-u i kripto hedž fondu „Alameda Research“ došli su pred sud, suočavajući se sa optužbama koje uključuju prevaru putem elektronskih komunikacija, prevare s vrednosnim papirima i komoditetima, kao i pranje novca. Neki od zaposlenih priznali su krivicu, dok je Benkmen-Frid bio na suđenju mesec dana u Njujorku. Nakon svedočenja, 31-godišnji Benkmen-Frid brzo je proglašen krivim po svih sedam tačaka optužnice koje su mu stavljene. Sada čeka izricanje kazne.
Budući da je FTX bio široko prepoznat brend, Benkmen-Fridova osuda ostavila je mrlju na kripto industriji. Drugi u prostoru pokušavaju da nastave dalje, ali to se pokazuje težim zadatkom. Investitori su skeptični i uglavnom se suzdržavaju od ulaganja u industriju, dok regulatori pažljivo slede šta će se dalje dešavati.
Dodatni problem koji podriva poverenje je i ostavka Čangpeng Žaoa u novembru s pozicije izvršnog direktora globalne kripto berze „Binance“. Kratko nakon Benkmen-Fridove osude, Žao se izjasnio kao kriv za kršenje pravila pranja novca. Američka vlada mu je naredila da plati kaznu od 50 miliona dolara (39,8 miliona funti), a suočava se s mogućnošću zatvora do 18 meseci ili više.
COP postiže istorijski dogovor o postepenom ukidanju fosilnih goriva
Na 28. Konferenciji stranaka Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (COP28), postignut je značajan napredak 13. decembra kada je prvi put u zajedničkom saopštenju pomenuto „prelazak sa fosilnih goriva“. Nakon gotovo tri decenije održavanja UN konferencija o klimatskim promenama, zemlje su postigle saglasnost o postepenom prelasku sa fosilnih goriva kako bi se dostigao cilj nato nula emisija do 2050. godine.
Međunarodna transportna kriza
Napadi jemenskih Huti snaga na brodove u Crvenom moru od 3. decembra poremetili su transport nafte i tereta između Azije i Evrope. Brodarske kompanije su preusmerile teret vredan preko 30 milijardi dolara van Crvenog mora, koje je ključna plovna putanja za oko 12% globalne trgovine i takođe je ulaz u Suecki kanal. Napadi su stvorili rizik od krize u pomorskom transportu i poremetili lanac snabdevanja, što može povećati cene nafte, troškove transporta i inflaciju.
Kao i u 2023. godini, jedan od najvećih faktora u kom pravcu će se kretati globalna ekonomija jeste inflacija. Takođe veoma bitni faktori će biti: kamatne stope, stopa nezaposlenosti, razvoj veštačke inteligencije, međunarodni konflikti itd.
