У години 2023. години, глобална економија се суочила са изазовима који су произашли из несигурне економске климе, политичких тензија и оружаних сукоба који се све више шире нашом планетом. Сви ови фактори су утицали на пословање широм света, стварајући значајне тренутке који ће имати далекосежан утицај на развој догађаја у наредним месецима. У овом контексту, 2023. година заузима посебно место у пословном свету, постављајући темеље и обликовајући правце који ће дефинисати будући ток пословних дешавања. Погледајмо кључне догађаје који су обележили ову годину и који ће играти кључну улогу у обликовању будућности.
Глобални економски опоравак успорава
У 2023. смо ушли са прогнозама од стране водећих светских финансијских институција да ће глобални економски раст бити нижи од пораста од 3,3 – 3,5% забележеног 2022. године, као резултат „финансијског земљотреса“ покренутог кризом у америчким и швајцарским банкама, енергетском кризом и сукобима у Украјини и на Блиском истоку.
Централне банке многих земаља морале су размотрити повећање каматних стопа како би сузбиле инфлацију или зауставиле раст каматних стопа како би помогле економском опоравку.
Све већи развитак вештачке интелигенције
Феномен године постају апликације генеративне вештачке интелигенције (AI). Генеративна вештачка интелигенција (AI) постала је један од процветалих технолошких трендова у 2023. години, након што је ChatGPT изазвао „глобалну грозницу“ са 100 милиона корисника крајем јануара, само два месеца након свог дебија. Генеративна AI је дошла до године огромног развоја функција. Ова пробојна технологија револуционарно променила је начин функционисања економских сектора, снажно утиче на тржиште рада и обликује будућност рада.
Забрана коришћења ТикТок-а
До почетка 2023. године, неке светске владе су забраниле употребу апликације ТикТок кинеске технолошке компаније Бајтденс на уређајима, наводећи забринутост због безбедности података и дељења информација са кинеском владом. У фебруару исте године, Европска комисија, Европски парламент и Савет ЕУ-а су наметнули забрану коришћења ТикТока на уређајима запослених у влади; Канада је такође наредила уклањање апликације са федералних уређаја. Након тога, земље попут Велике Британије, Новог Зеланда и Данске су предузеле сличне кораке. Тренутно, више од десет земаља има делимичне или потпуне забране на снази.
Крајем фебруара, америчка влада је запосленима дала рок од 30 дана да деинсталирају ТикТок са својих радних уређаја. Више од половине савезних држава САД-а од тада је усвојило сличне забране, а чак су и неки универзитети и приватне компаније донеле сличне одлуке.
У марту је Администрација Џоа Бајдена притиснула компанију Бајтденс да продa апликацију, али кинеска влада је брзо изразила своје противљење. У мају је гувернер Грег Ђанфорт из Монтане потписао закон којим се забрањује коришћење ТикТока унутар државе, али у новембру је савезни судија одобрио привремену забрану како би зауставио ту одлуку, позивајући се на заштиту Првог амандмана.
„Земљотрес“ на глобалном финансијском тржишту
Неуспеси „Sillicon Valley Bank“ и „Signature Bank“ у марту, и „First Republic Bank“ у мају, представљали су најозбиљнију банкарску кризу у САД од 2008. године. Комбиновано, ове три банке су држале више од 500 милијарди долара (399 милијарди фунти) у имовини – број који, када се прилагоди инфлацији, премашује имовину 25 банака које су колапсирале током глобалне финансијске кризе. У Европи је овакву судбину доживела „Credit Suisse“ банка.
Банке су пале из различитих разлога, али њихов колапс изазвао је кризу поверења потрошача у амерички банкарски систем, у економији која већ доžивљава нагли раст инфлације. Америчка влада предузела је кораке како би умирила панику, укључујући пружање хитне помоћи и обећање да ће клијенти изван осигурања FDIC лимита код ових финансијских институција бити „потпуно обештећени“.
До маја, чинило се да је криза широко контролисана. Међутим, неке америчке банке и даље су рањиве на брзе повећања каматних стопа и настављају да задржавају огромне гомиле готовине услед несигурних економских услова. Регулатори су преузимали кораке, укључујући поостравање надзора над управљањем ризицима, у нади да ће спречити сличне неуспехе у будућности.
Централне банке зауставиле повећања каматних стопа
14. јуна, Америчка Федерална Резерва (FED) зауставила је повећање каматних стопа после 10 узастопних повећања од марта 2022. године. 26. октобра, и Европска централна банка (ECB) такође је завршила свој низ од 10 повећања каматних стопа. Позитивни сигнали са тржишта рада и инфлација били су први разлози за FED, ECB и друге водеће централне банке да зауставе повећање каматних стопа. Овај потез подржао је земље у спречавању оштрог депресирања њихових валута у односу на амерички долар и контролисању задужења у страним валутама.
Цена злата достигла свој врхунац
Цене злата широм света на трговинској сесији 4. децембра достигле су рекордних 2.152,3 USD по унци, а нема знакова да ће се узлазни тренд зауставити. Непрекидан раст приписује се ескалацији геополитичких сукоба и високој инфлацији, што је злато претворило у сигурну луку.
Централне банке су купиле незапамћено велике количине злата. Капитални приливи у злато утицали су на светска тржишта, изазвали падове на берзама и продужили депресијацију, односно обезвређење америчког долара.
ЕУ увела царине у вези са емисијама угљеника
Првог октобра, Европска унија (EU) је започела пробну фазу „Механизма за прилагођавање граница“ у вези са емисијама угљеника (CBAM), првог корака ка увођењу царина на увоз из земаља које не испуњавају еколошке стандарде од 2024. CBAM се сматра ефикасним алатом за подстицање неевропских предузећа да смање емисије угљеника. Та предузећа ће изгубити конкурентске предности уколико не смање емисије током производног процеса како би испунила еколошке регулативе EU.
Запад увео 17.500 санкција Русији
Директор Одељења за економску сарадњу Министарства спољних послова Русије Дмитриј Биричевски истакао је да је колективни запад увео 17.500 санкција Русији са циљем да се уништи руска економија. Председник Русије Владимир Путин је раније упозорио на то да је политика обуздавања и слабљења Русије дугорочна стратегија Запада, чији је основни циљ да погорша животе милиона људи. Путин је, међутим, нагласио да Русија мирно пролази кроз тај стални притисак, а да они који су јој увели санкције кажњавају сами себе.
Супротно западним предвиђањима, протекла година је била прилично успешна за Русију. Министарство за економски развој проценило је раст БДП-а на 3,5 одсто. Председник је привреду назвао здравом, констатујући успех домаће производње, као и јачање међународних веза. Профит предузећа повећан је за 24 одсто, при чему је нефинансијски сектор зарадио вишеструко више.
Русија је ушла у топ 5 светских економија, а то је потврдила и Централна Банка.
Твитер је постао X
У октобру 2022. године, након изузетно напорног периода преговарања, Илон Маск је закључио договор о преузимању Твитера за износ од 44 милијарде долара (35.1 милијарда фунти). Преузимање је почело као непријатељско, а у року од неколико недеља, компанија је отпустила скоро половину својих запослених. То је био изненадан начин за оконачење бурне године Твитера – и само је поставило темеље за оно што ће уследити.
Највеће промене почеле су да се одражавају у лето 2023. године, почевши од именовања Линде Јакарино за извршну директорку у јуну, усред кризе са све мањим бројем оглашавача и прихода. Међутим, јавност је заиста осетила ефекат у јулу, када је Маск прогласио име „Твитер“ застарелим, преименовавши платформу у „X“. То је потез који су и аналитичари и корисници осудили – стручњаци тврде да је промена можда коштала Маска кључног, јединственог бренда.
Од тада, Масково власништво наставило је да буде предмет огромних контроверзи и финансијских турбуленција. У октобру је вредност платформе „X“ пала на мање од половине куповне цене. Платформа није само изгубила кориснике, већ је изгубила десетине милиона долара од оглашавања. Масков одговор на ову ерозију дошао је у интервјуу са Андрејем Росом Соркином за „DealBook’s“ 23. новембра, у коме је милијардер изнео псовке критикујући брендове који су отишли.
Још један проблем се појавио за Маска и његов „X“ – крајем децембра, Европска унија је званично саопштила да сумња да платформа крши њена правила у областима као што су дезинформације и супротстављање нелегалном садржају.
Пропаст крипто берзе FTX
Сeм Бенкмeн-Фрид, оснивач и извршни директор крипто берзе FTX са седиштем на Бахамима, дошао је до судског процеса током последњих неколико година. Стручњаци су га у почетку славили као економског пионира и спасиоца, јер је FTX дао одређени легитимитет турбулентном крипто тржишту, привлачећи милијарде долара инвестиција. Међутим, након што је фирма дошла до кризе ликвидности у новембру 2022. године, била је приморана да поднесе захтев за банкрот према „Chapter 11“.
У октобру 2023. године, бивши милијардер Бенкмен-Фрид и неколико запослених у FTX-у и крипто хеџ фонду „Alameda Research“ дошли су пред суд, суочавајући се са оптужбама које укључују превару путем електронских комуникација, преваре с вредносним папирима и комодитетима, као и прање новца. Неки од запослених признали су кривицу, док је Бенкмен-Фрид био на суђењу месец дана у Њујорку. Након сведочења, 31-годишњи Бенкмен-Фрид брзо је проглашен кривим по свих седам тачака оптужнице које су му стављене. Сада чека изрицање казне.
Будући да је FTX био широко препознат бренд, Бенкмен-Фридова осуда оставила је мрљу на крипто индустрији. Други у простору покушавају да наставе даље, али то се показује тежим задатком. Инвеститори су скептични и углавном се суздржавају од улагања у индустрију, док регулатори пажљиво следе шта ће се далје дешавати.
Додатни проблем који подрива поверење је и оставка Чангпенг Жаоа у новембру с позиције извршног директора глобалне крипто берзе „Binance“. Кратко након Бенкмен-Фридове осуде, Жао се изјаснио као крив за кршење правила прања новца. Америчка влада му је наредила да плати казну од 50 милиона долара (39,8 милиона фунти), а суочава се с могућношћу затвора до 18 месеци или више.
COP постиже историјски договор o постепеном укидању фосилних горива
На 28. Конференцији странака Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе (COP28), постигнут је значајан напредак 13. децембра када је први пут у заједничком саопштењу поменуто „прелазак са фосилних горива“. Након готово три деценије одржавања УН конференција о климатским променама, земље су постигле сагласност о постепеном преласку са фосилних горива како би се достигао циљ нато нула емисија до 2050. године.
Међународна транспортна криза
Напади јеменских Хути снага на бродове у Црвеном мору од 3. децембра пореметили су транспорт нафте и терета између Азије и Европе. Бродарске компаније су преусмериле терет вредан преко 30 милијарди долара ван Црвеног мора, које је кључна пловна путања за око 12% глобалне трговине и такође је улаз у Суецки канал. Напади су створили ризик од кризе у поморском транспорту и пореметили ланац снабдевања, што може повећати цене нафте, трошкове транспорта и инфлацију.
Као и у 2023. години, један од највећих фактора у ком правцу ће се кретати глобална економија јесте инфлација. Такође веома битни фактори ће бити: каматне стопе, стопа незапослености, развој вештачке интелигенције, међународни конфликти итд.
