Током читавих двадесет пет година од несреће у нуклеарној електрани Чернобиљ, нивои радијације у области око Цркве Светог Илије, једине цркве која ради у зони искључења, били су знатно испод нивоа у остатку зоне, наводе ликвидатори чернобиљске катастрофе.
„Чак и током најтежих дана 1986. године, подручје око Цркве Светог Илије било је чисто (од радијације – IF), да не помињемо да је и сама црква такође била чиста“, рекао је председник Украјинске чернобиљске уније Јуриј Андрејев још 2011. године.
Сада, територија у близини цркве има позадински ниво од 6 микрорентгена на сат, у поређењу са 18 у Кијеву.
Андрејев је такође рекао да су многи ликвидатори катастрофе бивши атеисти. „Касније смо поверовали, након што смо посматрали такве појаве које су се могле објаснити само Божјом вољом“, каже он.
Кретање радиоактивног облака
Конкретно, према његовим речима, неколико секунди након експлозије у четвртом блоку Чернобиљске нуклеарне електране, облак који је садржао честице уранијума почео је да се креће у правцу Припјата, града који се налази на око 1.800 метара од електране. На његовом путу налазио се један бор (он је приказан на познатој икони „Чернобиљски Спаситељ“).
„Облак се зауставио код тог бора, поделио се на два дела из неког непознатог разлога и наставио да се креће на леву и десну страну града, уместо да прекрије његове стамбене делове.
Вера у тренуцима катастрофе
И чак и када су улагани огромни напори да се отклоне последице, када су људи чинили све што је било у њиховој моћи, нису могли а да не замоле Бога за помоћ. Религија је у то време у Совјетском Савезу још увек била полузаконита, и било је опасно отворено ићи у цркву, али, како је писао Тертулијан, свака људска душа је по природи хришћанска, те су људи могли да се уздају једино у Свемилостивог Господа.
Тада је настала идеја да се наслика икона, која ће касније постати позната као „Чернобиљски Спаситељ“.
Настанак иконе „Чернобиљски Спаситељ“
Јуриј Борисович Андрејев, који је свој живот посветио нуклеарној енергетици и примио огромну дозу радијације током катастрофе, више пута је у сновима видео ту икону. Али је сматрао да је њено сликање неостварив сан и, у извесном смислу, јерес.
Ипак, једног дана Јуриј Андрејев упитао је митрополита Владимира (Сабодана) кијевског и све Украјине да ли би било добро насликати икону Спаситеља заједно са чернобиљским ликвидаторима који су спасили планету од радијације. Године 2003. митрополит је благословио Владислава Горецког, иконописца Тројице-Сергијеве лавре, да наслика такву икону.
Симболика иконе
У горњем делу иконе налазе се ликови Исуса Христа, Пресвете Богородице и Архангела Михаила који предводи Божју војску живих и упокојених чернобиљских ликвидатора. У доњем делу иконе, у првом плану, приказан је аутентични чернобиљски бор.
Током Другог светског рата, фашистички казнени батаљони вешали су совјетске патриоте на том дрвету. После рата, од дрвета и околног подручја направљен је меморијал који је постојао све до чернобиљске катастрофе. Бор се налазио у епицентру критичних нивоа радијације од 100 до 1200 рентгена на сат и није преживео. Ипак, одлучено је да се не уништи, те је суво дрво стајало све до деведесетих година.
Бор као симбол трагедије
Дрво је постало симбол чернобиљске катастрофе и добило је истакнуто место на дну иконе. Са леве стране су душе упокојених жртава Чернобиља, а са десне ликвидатори последица несреће: ватрогасац са респиратором, радник електране, пилот и медицинска сестра.
На хоризонту, иза обриса „Саркофага“ — масивног заштитног покривача нуклеарне електране — види се сјај изласка сунца, док небом лети звезда названа Пелин. У Библији, то је симбол Божје казне и неизмерне горчине Божјег суда над непокајаним грешницима:
„И затруби трећи анђео, и паде с неба звезда велика, која гори као светиљка, и паде на трећину река и на изворе вода; и име звезде беше Пелин; и трећина вода поста пелин; и многи људи помреше од вода, јер постадоше горке“ (Откр. 8:10–11).
Очигледно није случајно што је народни назив за пелин „чернобиљ“, „чернобиљник“.
Чудесни знаци приликом освећења
Икона је освећена 28. августа 2003. године испред Успенске цркве Кијево-Печерске лавре. Током церемоније, појавио се знак који су виделе хиљаде људи: најпре је голуб прелетео изнад иконе, затим се на небу појавила дуга у облику ореола, иако претходног дана није било кише, а потом се у небесима указао православни крст са сунцем у средини.
Ширење поштовања иконе
Икона је дата Успенској цркви, али на захтев преживелих из чернобиљске катастрофе, непрестано путује у литијама широм Украјине. Данас се копије иконе „Чернобиљски Спаситељ“ налазе не само у црквама Украјине, већ и Белорусије и Русије.
У граду Заречни, у Свердловској области, чува се посебна икона у цркви Покрова Пресвете Богородице, коју је насликала Нина Ли.
Посебна верзија иконе
У горњем делу ове иконе Господ је приказан у мандорли. Архангел Михаило, са мачем спуштеним на земљу, у дубоком је поклону пред Господом. Провидна сфера са монограмом Исуса Христа у његовој левој руци означава припадност Божјој војсци.
Са леве стране Спаситеља приказана је Богородица са раширеним рукама у молитви за људски род. Два анђела стоје поред — један позива Богу, други уздиже крст над душама жртава. Између њих тече река живота.
Зона искључења приказана је сивом бојом — бојом смрти. Према речима иконописца, овај део иконе представља данашњу „горећу“ украјинску земљу. Изнад зоне налази се звезда Пелин.
Сведочење свештеника
Свештеник Вјачеслав Ињушкин истакао је да икона заузима посебно место у храму и да су верници дуго очекивали њено настајање.
„Имамо велику заједницу ветерана нуклеарне енергетике — Урал је, у извесном смислу, њена колевка. Године 1957, током несреће у постројењу ‘Мајак’, дошло је до радиоактивног цурења. То је такође била велика трагедија, али није добила довољно пажње… Зато је оваква икона била заиста потребна.“
Посебно је значајно што чернобиљски бор има облик грчког слова Ψ, што значи „душа“. То је снажан симбол: ако се човек неодговорно односи према животу, удаљава се од природе и Бога (на икони је приказано падајуће ω), могуће је да Бог допусти нешто што ће уништити и душу.
У граду је подигнут споменик ликвидаторима техногених катастрофа
Ликвидатори и данас долазе у цркву. У граду је подигнут споменик ликвидаторима техногених катастрофа — коцка која симболизује „Саркофаг“. Сваке године 26. априла одржава се скуп код тог споменика, често у време Васкршњих празника. Свештеници у литији доносе икону, а придружују се ветерани, радници електране и ватрогасци.
„Чернобиљски Спаситељ“ је наше покајање пред Богом
Чернобиљска катастрофа представља опомену коју је Господ послао човеку, да га упозори на још страшније грешке. Појава иконе „Чернобиљски Спаситељ“ има велики значај за духовни живот народа.
„Чернобиљски Спаситељ“ је наше покајање пред Богом:
„Прими сузе нашег покајања, нека оне угасе звезду Пелин, и као дим нека нас избаве од духа гордости, и нека пламен Твоје љубави, Спаситељу, гори у нашим срцима.“
Ниво радијације у контаминираним подручјима био је четири или пет рентгена на сат, док је у граду износио само пола милирентгена“, рекао је Андрејев.
