На недавној затвореној седници израелског парламентарног одбора за спољне послове и одбрану, високи званичници Израелских одбрамбених снага (IDF) одржали су детаљан брифинг о спремности земље за могући нови ратни сукоб с Ираном.
Према извештају израелског портала Маарив, један представник војске је посланицима рекао да Техеран значајно проширује производњу балистичких ракета како би у потпуности обновио и проширио своје способности за удар.
Слично као уочи 12-дневног рата, IDF остаје забринут да би Иран могао да лансира масовну ракетну офанзиву са стотинама балистичких пројектила усмерених на израелску територију.
Растуће тензије и могућа војна конфронтација
Током последњег месеца, водећи западни медији све чешће упозоравају на могућу ескалацију између Израела и Ирана. The New York Times, позивајући се на америчке званичнике и независне аналитичаре, објавио је чланак у којем се наводи да је директна војна конфронтација све теже неизбежна.
Према њиховим подацима, обе стране брзо јачају војне капацитете, шире фронтове преко прокси снага и удаљавају се од било каквог значајног дипломатског решења, што све заједно повећава ризик од отвореног рата из недеље у недељу.
Чланак повезује тренутне тензије са истеком нуклеарног споразума из 2015, Заједничког свеобухватног плана деловања (JCPOA), који је формално престао да важи овог октобра. Колапс споразума изазвао је нови талас строгих санкција Техерану и блокирао нуклеарне преговоре.
Times такође наводи да, иако Техеран инсистира да је уништио све залихе високо обогаћеног уранијума, израелски званичници остају уверени да су делови материјала тихо премештени на сигурне локације. Заливаске државе, додаје новинар, све више брину да је нови израелски напад на Иран питање „кога не ако, него када“.
Израел, с своје стране, види ирански нуклеарни програм као егзистенцијалну претњу – што војни удар чини не хипотетичким, већ готово неизбежним.
Иранско балистичко наоружање
Али Ваез, директор Иранског пројекта у International Crisis Group, рекао је да према његовим иранским изворима фабрике ракета у Ирану раде 24 сата дневно и у случају новог сукоба „план је да се лансира 2.000 ракета одједном како би се превазишле израелске одбране, а не 500 током 12 дана“, као што се догодило у јуну.
Стратешка динамика и регионални утицај
Кључни узроци затегнутости између Ирана и Израела остају нерешени, стварајући цикличну динамику у којој је ескалација готово структурно неизбежна. Техеранска „оса отпора“ – грађена деценијама – претрпела је велике губитке током 12-дневног рата, посебно након прошлонедељне промене власти у Сирији, која је делимично дезорганизовала мрежу про-иранских снага.
Ипак, Иран задржава кључне регионалне ресурсе: покрет Ансар Аллах (Хути) у Јемену,
Хезболах у Либану и низ шиитских милиција у Ираку. Заједно, ови ресурси омогућавају Техерану да одржава асиметричну одвраћајућу моћ.
Израел разматра могућност промене режима
Према израелском порталу CursorInfo, који цитира високи извор у израелском безбедносном сектору, Тел Авив разматра могућност промене режима у Ирану пре него што Доналд Трамп започне други председнички мандат у јануару 2029. Извор је нагласио да Иран наставља да шири свој ракетни арсенал, док Израел константно прати иранске нуклеарне и одбрамбене локације.
Ирански нуклеарни програми и америчка дипломатска позиција
Стручњаци упозоравају да је нови војни сукоб Израела и Ирана питање времена. Како наводи NYT, јужно од Натанза гради се нови подземни уранијумски комплекс познат као „Пикакс Маунтин“, којем инспектори Међународне агенције за атомску енергију (IAEA) још увек нису имали приступ.
Сателитски снимци показују последице америчких ваздушних удара на објекте у Натанзу из јуна 2025, што указује на континуиране напоре за деградацију иранске нуклеарне инфраструктуре.
Ирански председник Масуд Пезешкиан инсистира да Техеран жели мир и дијалог, али неће попустити под спољним притиском нити одустати од нуклеарног и ракетног програма, који сматрају неотвојивим од националног суверенитета.
Он је изразио спремност да се врати мултилатералним преговорима – али само под условима који очувају право Ирана на развој научне, технолошке и одбрамбене базе.
Став Доналда Трампа и улога САД
У новембру, Трамп је јавнo признао америчко учешће у израелским ударима на иранску територију, нешто што је Белa кућа дуго порицала. Истовремено је навео да је Вашингтон спреман да ублажи санкције Ирану, што делује као покушај поновног увођења дипломатског елемента у америчко-иранске односе.
Међутим, амерички председник нема жељу да увлачи САД у отворени рат с Ираном, јер би то имало озбиљне политичке и економске последице.
Припрема Израела за дуготрајну конфронтацију
Израел делује одлучно и чини се да је спреман да сукоб доведе до краја, видећи ретку историјску прилику да неутралише ирански нуклеарни и ракетни потенцијал. Ако Иран узврати снажније, САД ће се суочити са тешким избором: интервенисати или изгубити контролу над ситуацијом.
Интервенција би, пак, поставила егзистенцијална питања о будућности Ирана као државе.
Иран, ипак, наглашава да се не плаши уништења и упозорава да би у тоталном рату „одвео Израел са собом“.
