Нова академска истраживања поново су отворила расправу о томе да ли су паметни телефони један од разлога за пад наталитета у САД и бројним другим земљама.
У многим земљама број деце по жени опада, а док истраживачи и даље покушавају да утврде узроке тог пада, две недавне америчке студије упиру прстом у истог могућег кривца: паметни телефон. Власници паметних телефона имају мање друштвених интеракција и самим тим мање сексуалних односа у стварном животу, сугеришу истраживачи.
Стопа фертилитета смањила се за 22 одсто у Сједињеним Америчким Државама од 2007. године, а научници су поставили хипотезу да је нагли пад који се уочава од тада повезан са доласком Епловог (Apple) Ајфона (iPhone) исте године.
Како би потврдили своју теорију, двоје научника са Колеџа Мидлбери (Middlebury) усредсредили су се на чињеницу да је између 2007. и 2011. године Ајфон био доступан у Сједињеним Државама само преко једног оператера, компаније АТ&Т. Упоређујући округе са добром и слабом покривеношћу том мрежом, истраживачи су закључили да је рани приступ Ајфону могао да објасни значајан део пада наталитета у том периоду.
Амерички окрузи са приступом Ајфону забележили су већи пад броја деце по жени него они без њега, наводи се у студији коју је објавио Национални биро за економска истраживања (NBER). Пад је посебно изражен међу млађим женама, старости од 15 до 24 године. Пад фертилитета је концентрисан првенствено међу младима и у великој мери се одражава у смањењу броја непланираних трудноћа, пишу аутори.
Они наводе да су паметни телефони смањили дружење уживо, повећали време проведено на интернету и омогућили лакши приступ информацијама о контрацепцији и репродуктивном здрављу. Како су паметни телефони постајали све раширенији, време проведено са пријатељима уживо и сексуална активност су се нагло смањили, уз пораст конзумације порнографије као могуће замене за партнерски секс, пишу Кејтлин Мајерс (Caitlin Myers) и Езекијел Хупер (Ezekiel Hooper).
Друга независна студија, коју је објавио Економски часопис (The Economic Journal), бавила се ширењем брзог мобилног интернета (3Г технологије) у Европи почетком 2000-их. Њихови налази показују да је стопа тинејџерских трудноћа нагло падала након ширења паметних телефона и брзог мобилног интернета, без обзира на разлике у вери, здравственим системима или економским приликама. Аутори ове студије са Универзитета у Болоњи говоре о „заједничком глобалном технолошком шоку“ који је променио понашање младих широм света.
Иако оба истраживања наглашавају да технологија није једини фактор, она представља важан елемент који креатори политика често занемарују. Програми који нуде финансијске подстицаје за породице, попут оних у Француској или Јужној Кореји, имају ограничен ефекат јер уопште не решавају проблем дигиталне изолације. За разлику од цена станова или трошкова живота, време проведено пред екраном није нешто што се лако може регулисати законима.
