Вештачка интелигенција помаже људима да раде брже, лакше и имају више времена за породицу, али истовремено буди све већи страх – од губитка посла до слабљења способности размишљања.
Велико истраживање компаније Anthropic показује да је однос људи према вештачкој интелигенцији прилично сложен.
Од људи који користе AI као утеху у ратним условима, преко родитеља којима ова технологија помаже да заврше посао на време и више буду са децом, па до адвоката који страхују да због ње губе способност самосталног размишљања — студија открива широк спектар очекивања, али и бојазни.
Anthropic је разговарао са више од 80.000 људи из 159 земаља, што ову анализу чини једним од највећих истраживања те врсте.
Овај феномен назван је „светло и сенка“: док многи AI доживљавају као вид емоционалне подршке, чак три пута више испитаника страхује да би могли постати зависни од ње.
Многи су навели да им AI помаже у тешким животним тренуцима, попут губитка блиских особа или живота у ратним околностима.
Један испитаник из Украјинe, који не може да говори, истакао је да му је AI омогућио комуникацију са пријатељима готово у реалном времену – нешто што је раније сматрао немогућим.
У пословном окружењу, вештачка интелигенција се најчешће користи за аутоматизацију задатака, чиме људима ослобађа време за важније ствари. Међутим, када су упитани шта им то заправо доноси, већина је одговорила: више времена за породицу.
Ипак, ова технологија има и своју другу страну. Поједини корисници страхују да би могли изгубити способност критичког размишљања.
Један адвокат навео је да користи AI за преглед уговора како би уштедео време, али истовремено осећа забринутост да све мање размишља самостално.
Истраживање је показало да су управо правници међу професијама које највише осећају и користи и ризике AI-ја — скоро половина њих већ се сусрела са непоузданим резултатима, али су истовремено забележили и највеће предности када је реч о доношењу одлука.
Само 11 одсто испитаника рекло је да нема никакве страхове у вези са вештачком интелигенцијом, док је преосталих 89 одсто навело пет кључних брига. Највећи проблем за кориснике јесте непоузданост AI-ја — 27 одсто њих страхује од погрешних одлука, док 22 одсто истиче побољшање доношења одлука као предност.
Следе бриге о утицају на тржиште рада и економију, укључујући стагнацију плата и раст неједнакости (22 одсто), као и страх да AI доноси одлуке без људске контроле и да људи постају пасивни (такође 22 одсто).
На четвртом месту је губитак способности критичког мишљења (16 одсто), док је на последњем месту забринутост због недостатка регулативе и нејасне одговорности када дође до грешака (15 одсто).
Свет подељен у ставовима о AI
На глобалном нивоу, око 67 одсто испитаника има позитиван став према вештачкој интелигенцији, али постоје велике разлике међу регионима.
У Северној Америци, Западној Европи и Океанији људи су више забринути због недостатка регулације, могућег надзора и злоупотреба.
С друге стране, у подсахарској Африци, Латинској Америци и Јужној Азији AI се доживљава знатно позитивније — као алат који олакшава покретање бизниса и приступ образовању.
Један испитаник из Камерун навео је да му је AI омогућио да стекне знања из више области истовремено и тако напредује у каријери, упркос ограниченим ресурсима.
У Источној Азији, корисници су мање забринути око тога ко контролише AI, али више страхују од његовог утицаја на менталне способности.
Општи тренд показује да у богатијим земљама, где се AI већ активно користи на послу, људи више страхују за радна места. У сиромашнијим државама, где ова технологија још није широко присутна, бриге су мање изражене, јер доминирају други економски проблеми.
