Вредност спољнотрговинске размене цвећа и другог украсног биља у прошлој години износила је 49 милиона евра, што је било шест милиона евра више него годину пре, али приметно је продубљивање дефицита, јер је вредност извоза била 6,7 милиона евра, а увоза 42,3 милиона евра, саопштила је данас Привредна комора Србије (ПКС).
Како је наведено, најзначајније извозно тржиште цвећа и украсног биља из Србије била је Европска унија са 59 одсто удела, затим земље ЦЕФТА региона са 21 одсто и Царинска унија (Русија, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Таџикистан) са 14 одсто.
Европска унија као главно тржиште извоза
У прошлој години из Србије је у земље ЕУ извезено цвећа и украсног биља у вредности од 3,93 милиона евра, од чега највише у Холандију, Пољску, Хрватску и Немачку, док је извоз у земље ЦЕФТА региона износио 1,43 милиона евра, а пласирано је највише живо цвеће.
Додаје се да упркос расту производње и извоза, Србија и даље значајно увози цвеће, а најзначајније увозно тржиште је ЕУ са 78 одсто удела.
Раст потрошње и растући трговински дисбаланс
„Тренд потрошње цвећа у свету и Србији је у успону. Потрошња расте по годишњој стопи од око осам одсто, уз промет преко 30 милијарди евра на светском и око 49 милиона евра на домаћем тржишту. У протекле четири године увоз цвећа и украсног биља је значајније повећан од извоза, па је дефицит у спољнотрговинској размени порастао”, казала је представница Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС Даница Мићановић.
Она је навела и да је удео производње цвећа и украсног биља симболичан у укупној спољнотрговинској размени аграра Србије, али је евидентно повећање површина под засадима цвећа уз интензивирање производње.
Потреба за удруживањем и јачањем сектора
„Цвећарство, као специфичан вид пољопривредне производње и озбиљан чинилац у привредном систему земље, треба да постане профитабилна производна грана. У том смислу, неопходно је удруживање произвођача”, рекла је Мићановић.
Илустрација: Производња се шири, али и тржиште тако да иам још места за нове произвођаче цвећа у Србији
Истакла је да су подстицаји државе евидентни, али да су неопходне нове иницијативе, као и рад на повећању површина, умрежавању и јачању произвођача.
Додала је да је важно примењивати светска достигнућа у технологији гајења, као и активније учешће чланова Групације произвођача цвећа и украсног биља ПКС у свим активностима које имају циљ унапређење пословног амбијента и законске регулативе, подизање конкурентности производа и услуга у овој области.
Руже као носилац производње и извоза
Говорећи о производњи у Србији нагласила је да је најважнија производња ружа.
Илустрација: И даље се највише увозе руже
Укупан извоз ружа у 2024. години износио је 2,5 милиона евра, а у прошлој години је повећан на 3,4 милиона евра. Увоз је био у 2024. години 7,04 милиона евра, а у 2025. години 7,95 милиона евра, што указује на значајно повећање извоза ружа из Србије. Иако је узгајање цвећа уносан посао, тражи велика улагања”, казала је Мићановић.
Колико кошта улазак у производњу?
Представник расадника „Јелић” из Равног Села Љубомир Јелић навео је да је за просечно домаћинство које би се бавило овим послом потребан пластенички простор од најмање 500 квадратних метара и да су неопходна почетна улагања од 20.000 евра, као и широк асортиман цвећа како би продаја кренула, док се уложено обично врати за девет месеци.
„Онај ко жели да се бави цвећарством мора, поред љубави према цвећу, бити добро упућен у све аспекте производње и гајења, јер се свака грешка скупо плаћа”, указао је Јелић, наводећи да би произвођачима значило да се ова профитабилна област додатно оснажи подршком производњи и извозу.






