Ова година могла би да буде друга најтоплија у историји мерења, изједначивши се са 2023. након историјског максимума из 2024, објавила је европска служба за праћење глобалног загрејавања „Коперникус“.
Последњих 10 година биле су најтоплије од када се врше мерења, објавила је раније ове године Светска метеоролошка организација.
Подаци „Коперникуса“ за климатске промене потврђују да је глобална температура на путу да премаши 1,5 степени Целзијусових изнад прединдустријског нивоа, прага који је постављен у Париском климатском споразуму из 2015. године.
Температура је порасла у просеку за 1,48 степени Целзијусових између јануара и новембра и тренутно је изједначена са мерењем у 2023. као друга најтоплија година у историји, наведено је у месечном ажурирању службе.
Прошли месец био је трећи најтоплији новембар у историји мерења са просечном температуром ваздуха која је достигла 14,02 степена.
Такви постепени порасти могу се чинити малим, али научници упозоравају да већ то дестабилизује климу и условљава да су олује, поплаве и друге катастрофе јаче и чешће.
– Месец је обележен низом екстремних временских догађаја, укључујући тропске циклоне у југоисточној Азији, узрокујући раширене, катастрофалне поплаве и губитак живота – наводи „Коперникус“.
За Европу је ово био пети најтоплији новембар икад забележен, са просечном температуром од 5,74 степена.
Источна Европа, Балкан и Турска забележили су неуобичајено високу температуру, док је у Скандинавији и јужној Немачкој било релативно хладно.
Температура је углавном била изнад просека широм света, а посебно у северној Канади, изнад Арктичког океана и широм Антарктике -, навео је „Коперникус“, додајући да су у североисточној Русији забележене значајне хладне аномалије.
Подаци мерења „Коперникуса“ сателитским и метеоролошким очитавањима и на копну и на мору достижу до 1940. године и упоређују се с глобалним температурним записима који датирају из 1850. године.
