Цена кафе у 2025. години достигле су рекордне висине, узроковане лошим временским условима који су погодили њена два највећа произвођача, Бразил и Вијетнам. Међутим, многи стручњаци очекују да ће цене у наредном периоду падати, пратећи тренд раста цена какаа.
Како наводи Beverage Daily, разлог томе је повећана понуда. Прогноза усева за Бразил у овој и наредној години повећана је за 17,1 одсто у односу на претходну, захваљујући бољим временским условима и редовним падавинама. Слична побољшања очекују се и у Вијетнаму.
Недавни извештаји показују да се уговори за ICE Coffee C (арабика) за март 2026. године стабилизују, али су под притиском силазног тренда око 6,17–6,61 долара по килограму, према подацима CMB News.
Упркос паду, цене и даље високе
Подаци са берзи и физичких тржишта потврђују да су цене кафе пале у односу на рекордне нивое из 2025. године, али и даље остају историјски високе.
Арабика кафа C за март 2026. на ICE New York берзи коштала је око 6.380 евра по тони, што је незнатно ниже у односу на фебруарске максимуме. Робуста на ICE Europe берзи у Лондону за март ове године ценила се на отприлике 3.470 евра по тони, са благим растом од 0,6 одсто почетком марта.
У Вијетнаму, робуста се прошлог понедељка продавала по цени од око 3.630 евра по тони, што је последња најнижа забележена цена, уз пад од 7–8% током недеље.
На тржишту Европе, у Пољској, специјализовани увозници држе Arabicu Ruanda Gicumbi по стабилној цени од 10,8 евра по килограму, фокусирајући се на бутик и премијум сегмент. Робуста, произведена у Уганди, продаје се по 5,68 евра по килограму, што је стабилна цена у односу на историјске норме.
Европа набавља арабику и робусту у највећој мери из Бразила и Вијетнама, док Индија, Колумбија и Централна Америка снабдевају диференциране и специјалне сегменте. С друге стране, Уредбом ЕУ о крчењу шума (EUDR) постављени су нови захтеви за усклађеност са европским тржиштем.
Однос понуде и потражње
Вијетнам је прошле године забележио пад извозног обима између 9 и 10 одсто, али је вредност порасла више од 50%, с просечном ценом од око 5.700 долара по тони. До средине године извоз је вредео више од 5,4 милијарде долара, што је показало да је раст био вођен ценама, а не количином.
Бразил је у априлу 2025. године забележио пад извоза зелене кафе од око 32%, док велики род из 2025/26. ограничава раст фјучерса у 2026.
Индија је у 2025/26. години произвела око шест милиона врећа кафе због неповољних временских услова, али је вредност извоза порасла око 40–46% на више од 1,8 милијарди долара, док раст домаће потрошње смањује вишкове за извоз.
Увоз кафе, чаја, какаа и зачина у ЕУ снажно је порастао почетком 2025. године, углавном због виших цена, а почетком 2026. показан је интерес за њихово кориговање, пише Форбс Србија.
Потражња за кафом прошле године стагнирала
Како наводи Beverage Daily, сукоби на Блиском истоку могли би утицати на цену кафе краткорочно, и то на азијске залихе, пре свега због раста трошкова доставе и транспорта, те дужег времена путовања.
Потражња за кафом стагнирала је 2025. године, рекао је Карлос Мера за Reuters из холандске банке Rabobank, док је пре пандемије расла око 2,3% годишње. Мера очекује да ће пад цена на крају стимулисати потрошаче и повећати потражњу за 2% у 2026.
Подаци показују разлику између кафе и какаа, што објашњава зашто неки сумњају у пад цена кафе као код какаа. Рекордни род у Бразилу можда неће значајно снизити цене, јер су пољопривредници добро капитализовани и постепено продају, задржавајући део залиха, казао је Клебер Кастро за Reuters.
Међутим, висока цена кафе не спречава њено уживање. У овом тренутку кафу пије више од 80 одсто становништва готово сваке земље. Скандинавци највише од свих народа троше кафу, а прва места по испијању заузимају грађани Финске, Норвешке, Исланда, Данске, Холандије и Шведске, а следе их Швајцарци, становници Белгије, Луксембурга и Канаде.
Становници БиХ годишње попију око 1,5 милијарди шољица кафе, где једна особа у просеку попије око четири кафе током дана.
