Sa novim početkom školske godine, nažalost na društvenim mrežama i medijima, sve češća tema je i vršnjačko nasilje. Neretko se upravo na mrežama poput TikToka i Instagrama pojavljuju snimci napada školskih drugara, a disciplinskih mera i dalje nema u toj meri koje bi sprečile naredni napad.
Izazovi roditeljstva
Da je danas teško vaspitavati dete, kako kod kuće, tako i u školi, jasno je čitavom sistemu, ali od te se borbe ne odustaje lako jer svako želi biti savršen roditelj. Kako se danas roditelji bore i sa čime se sve deca susreću u periodu odrastanja, razgovarali smo u novoj epizodi Kompasa sa pedagogom i radnicom u psihoterapiji, Anđelom Šaber.
Suptilni znaci uznemirenosti
Dete neće uvek transparentno reći roditeljima šta im se dešava, moj savet za roditelje jeste da gledaju na suptilne znake. U suštini, nekada se to odrazi na telo, na somatiku deteta, češće se razboljeva, dobija glavobolje pre nego što treba da ide u školu ili generalno ima nesanice, noćne more – posavetovala je Anđela naše gledaoce i dodala da se kroz razgovor najbolje vidi i oseti sa čime se dete sve bori.
Odgovornost svih uključenih
Kako je istakla, osoba koja je napadač uvek oseti tu dominaciju, ali krivac je osoba koja sprovodi nasilje. Kada pričamo o vršnjačkom nasilju, to nije problem koji može da dođe jedna osoba i da reši. Retko kad je takva situacija, uglavnom je potrebna pomoć i pedagoga i psihologa i razrednog starešine i odeljenja i roditelja žrtve i roditelja osobe koja je napadač.
Nekako ja to zamišljam kao jednu tortu, gde svi iseku po parče i to parče je tvoja odgovornost, ne možeš okretati leđa ili reći ja ne mogu ništa zato što mi sistem nije omogućio, istakla je Anđela Šaber.
Potraga za pažnjom od strane dece
Deca na razne načine pokušavaju da se izbore za pažnju, kako kod roditelja, tako i u društvu. Mnogo puta okrenu se i ponašanju koje kasnije vodi u problematično.
Imamo dve krajnosti: s jedne strane, može da im se desi da im jako nedostaje pažnja i da na taj način, možda i žele, da privuku neku pažnju, da urade nešto dramatično kako bi zadobili tu pažnju koju žele, a s druge strane, imamo i drugu krajnost gde se dešava da deca budu prezaštićena, možda i to je neki vid bunta. Svesni smo da je nemoguće biti savršen roditelj – navela je naša gošća i podelila sa nama jedan primer iz prakse.
Primer iz prakse
Dete je napravilo lažne profile, to se u tom trenutku nije znalo i pretilo je sebi. Imao je majku koja je izuzetno hladna, koja je stalno kasnila, bila je preokupirana nekim svojim poslom i dete je bilo izuzetno frustrirano zbog toga.
Dugo je trajalo i on je kao vid vapaja napravio te lažne profile, kako bi majka odreagovala – dete mi je u opasnosti i slično. To se sve posle otkrilo, ali eto koliko je neko nekad u stanju da ide u ekstremna ponašanja samo da bi zadobio tu podršku, povratnu informaciju roditelja – da brinem za tebe, vidim te, razumem te, prisutna sam.
Značaj komunikacije
U životima dece sve je drugačije, zato, prema savetu naše sagovornice, treba često i temeljno razgovarati i komunicirati o svemu, kako ne bi došlo do nepredviđenih situacija koje mogu voditi u kasnije problematično ponašanje.
Zahvaljujemo Anđeli na izdvojenom vremenu i savetima koje je podelila sa nama, a više o vršnjačkom nasilju, tome kakva je praksa kada se neko požali da trpi izvestan vid nasilja, kako se formira zdrava ličnost, ko su najčešće žrtve vršnjačkog nasilja, koliko su bitni ljubav i pažnja tokom odrastanja, kada je pravo vreme da se formira porodica, o sve češćoj upotrebi antidepresiva i krizi srednjih godina saznajte u našoj novoj emisiji:
