Није случајно што је Република Српска настала баш у данашњи дан, 9. јануар – празник Светог архиђакона Стефана. У данима када прослављамо Рођење Христово, псалмопојно изговарајући поруке мира, славимо и настанак Републике Српске. Баш ту је суштина Републике Српске – настала је у миру, а одбрањена мученичким исповједањем Христа, онако како је то чинио Свети Стефан.
Настајући у ове дане, Република Српска је себе непрекидно везала за небо, тиме себи стављајући вјечни вијенац славе. Свети архиђакон Стефан нас учи да је пут до те славе тежак, мученички, страдалнички, али да је слава вјечна. Само жртвом и подвигом можемо стећи непролазно богатство, а наши преци су свједочећи баш такву жртву и нама обезбиједили вјечну славу.
На крви мученика Господ је саградио Цркву своју, а српски народ саградио је Републику Српску. У њене темеље уграђене су и мошти Јасеновачких мученика. Њихова жртва била нам је водиља да се такво страдање више никада не понови. А јесу ли они морали страдати да бисмо ми живјели? Нису. Али су страдали и Господ их је прославио небеском славом и њиховим покољењима раздијелио плодове њихове жртве.
У тој паралели нема патетике, већ поука да оно што се ствара на жртви носи и обавезу моралне постојаности. Свети Стефан, као ни Новомученици јасеновачки нису слављени због страдања, већ због вјере и истрајности – исто онако како Српска траје не због ината, већ због увјерења.
Завјет је ријеч која се данас тешко разумије. А управо је Република Српска завјет – да се не заборави ко смо, да се не пристане на брисање идентитета и да се слобода не подразумијева. Завјет да ће институције бити јаче од појединаца, а народ сабран око заједничке идеје, а не подијељен ситним интересима.
Република Српска није настала као противност некоме, већ као истинска тежња српског народа да не буде туђин на својој земљи.
Тако 9. јануар не може бити само датум празника, јер би то била банализација његовог завјетотворног карактера. Тај датум је мост који не дијели, него нас спаја са небом и са прецима.
Република Српска траје онолико колико смо ми спремни да чувамо њен завјет – вјером, одговорношћу и саборношћу. Она ће трајати докле год будемо знали да оно што је створено молитвом и крвљу не може да се живи без вјере и смирења. Зато је 9. јануар мјера наше одговорности.
Дан Републике Српске
Девети јануар се слави као Дан Републике Српске, која је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ.
Српску су основали српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали статус конститутивног народа.
Назив Република српског народа у БиХ био је у употреби до 28. фебруара 1992. године и проглашења првог Устава, када је замијењен са Српска Република БиХ, који је кориштен до 12. августа 1992. године, када је уведен Српска Република. Тај назив је септембра 1992. године замијењен садашњим – Република Српска.
