Као паук, тако људи плету око себе мрежу од историјских предрасуда и од националних сујета, и она их може духовно изоловати од осталога света, говорио је научник
Инспирацију да вам пишем добио сам пратећи део домаће ТВ серије, у којој препознах ентеријер Музеја (куће) Јована Цвијића. Сетих се његове мени веома драге поуке, која ме је очарала још пре неколико деценија, при првом проучавању Цвијићевог капиталног дела „Балканско полуострво и јужнословенске земље”.
Свој примерак ове књиге одавно сам позајмио, заборавих коме. Није ми враћена, те се надам да ће мој познаник прочитати овај тест и књигу напокон вратити. Зато захваљујем нашем познатом географу Милени Перишић, која ми је посудила књигу па могу да цитирам одломак из ње: „… Напредовање се није зауставило, извор инвенције и снаге тек ће од сада бити обилан. Али као паук, тако људи плету око себе мрежу од историјских предрасуда, од националних сујета, од извитоперених начина живота, и она их може духовно изоловати од осталога света и учинити да постану архаични. Никакав други узрок не може толико компромитовати развитак јужних Словена као горе поменути начини мишљења.”
Цитирани текст је из дела „Демократска друштва ослобођених држава” из XVIII главе у оквиру IV дела Прве књиге „Географска средина и човек”, из Сабраних дела Јована Цвијића, друге књиге „Балканско полуострво”, заједничко издање САНУ, Књижевних новина и ЗУНС 1987. године.
Препоручујем читаоцима да крену од Уводне речи академика Радомира Д. Лукића, Предговора уређивачког одбора, Јована Цвијића и Јована Ердељановића, затим да при крају књиге прочитају драгоцене напомене Милорада Васовића и Петра Влаховића, као и Поговор Милисава В. Лутовца – па да тек онда крену са читањем ове Цвијићеве ризнице знања. Правећи повремене паузе, радосни хитамо ка мудростима које ће нам приредити следеће стране ове дивне књиге.
Догодине ће бити свечано обележено сто година од преране смрти Јована Цвијића, нашег, али и светски признатог научника, не само географа. Пожелех да, уз добро здравље, географ Стеван М. Станковић буде један од првих говорника, тим пре што је међу географима највећи живи познавалац Цвијићевог живота и рада. Не заборавимо и раније географе велике познаваоце Цвијићевог стваралаштва: Боривоје Ж. Милојевић, Петар С. Јовановић, Милисав С. Лутовац, Милорад Васовић, Војислав С. Радовановић, Драгутин Петровић, као и бројни други домаћи и страни научници који нису географи.
Будимир Зечевић,
дипл. географ, Нови Београд
