Више ствари је по столицама него у орману? У орманима и комодама је све нагурано без неког реда? Неуредна кућа није само естетски проблем – она може имати дубок утицај на наше ментално стање и расположење. Када су наши животни простори неорганизовани и претрпани, то ствара осећај немира и анксиозности.
Психолози често говоре о вези између физичког простора и менталног здравља, наглашавајући како ред и чистоћа могу да допринесу осећању контроле и унутрашњег мира.
Неред може бити константан извор стреса. Физички неред може да се одрази на нашу способност концентрације и фокусирања. Поготово када имате децу и кућне љубимце. Гледање на гомилу неопраног посуђа, хрпу неуредних папира или разбацану гардеробу, константно нас подсећа на све задатке које треба да обавимо, што је оптерећујуће. Овај осећај преплављености доводи до одлагања сређивања и осећања да не знате одакле да почнете распремањем и тако се ствара зачарани круг. Када је простор око нас организован, мање је дистракција које нам одвлаче пажњу, омогућавајући нам да се боље концентришемо на задатке пред нама.
Да бисмо побољшали своје расположење и ментално здравље, важно је да редовно чистимо и организујемо животни простор, што је лакше рећи него учинити.
То не значи да све мора бити савршено, али стварање система који нам помаже да одржавамо ред, позитивно ће утицати на наше опште благостање.
Чак и мале промене, као што су намештање кревета или одржавање чистог радног стола, могу направити велику разлику. Стално неуредна кућа је симптом дубљих емоционалних проблема, а такође, може бити и узрок додатног стреса и анксиозности.
Ако се често налазите у ситуацији да морате да премештате ствари у кући да бисте ослободили простор за нормално функционисање или само осећате да вам је простор преоптерећен вишком ствари, то би могло да буде показатељ да сте под стресом и више него што мислите.
Недавно објављено шведско истраживање је показало да је чак је 25 процената људи редовно исфрустрирано аспектима нереда у свом дому, а њих 23 одсто и кућним пословима које свакодневно морају да обављају. Извештај показује и да је 21 одсто учесника истраживања редовно незадовољно тиме што имају превише ствари без одговарајућег сталног места за одлагање. Да бисте „спасили” свој ум, почните од поспремања мањих ствари: ако не знате када ћете и да ли ћете уопште користити неки предмет, сасвим је у реду да га се решите. То важи и за одећу коју више не можете да обучете, а чувате је за дане када ћете смршати.
Ред и чистоћа доприносе осећању контроле и унутрашњег мира, а физички неред смањује и нашу способност концентрације. Гледање на гомилу неопраног посуђа, хрпу неуредних папира или неорганизовану гардеробу, подсећа нас на све задатке које треба да обавимо. Овај осећај преоптерећености може довести до одлагања спремања и смањења продуктивности, јер се боримо да пронађемо почетну тачку у мору хаоса.
Неуредна кућа може бити симптом дубљих емоционалних проблема.
Истраживања показују да неуредност може бити повезана са депресијом и анксиозношћу. Физички неред се одражава на унутрашњи ментални неред, што може допринети развоју депресивних осећања и стрепње. Без обзира да ли се ради о менталној кочници или лењости када је сређивање куће у питању, може вам помоћи примена јапанске методе: ако вам је тешко нешто да започнете, заварајте свој ум тако што ћете радити непријатну активност кратко – само 1 или 5 минута, сваког дана у отприлике исто време.
Када поделите обавезе на мање делове, осећаћете се продуктивније. Постављањем малих, остваривих циљева, можете постепено градити навику редовног сређивања. Стварање рутине може вам помоћи да сређивање дома постане део вашег свакодневног живота, уместо да буде повремени велики напор.
Лењост је понекад природна реакција на преоптерећеност или недостатак мотивације. Не будите престроги према себи и признајте када вам је потребан одмор.
