Деценијама су јавноздравствене кампање упозоравале на опасности пушења. Данас су истраживачи све више забринути због још једне навике која би могла озбиљно да угрози дугорочно здравље — превише времена проведеног у седећем положају.
Многи одрасли људи проводе и до десет сати дневно седећи за радним столом, на састанцима, у превозу или испред екрана. Иако то делује као уобичајен и неизбежан део савременог живота, бројне студије повезују дуготрајно седење са већим ризиком од кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2 и преране смрти.
Физичка активност и здрава исхрана и даље су веома важни за опште здравље, али стручњаци истичу да то није довољно. Чак и људи који редовно вежбају могу бити изложени здравственим ризицима ако већи део дана проводе седећи.
Седенторни начин живота није исто што и физичка неактивност
Истраживачи наглашавају да постоји разлика између седенторног начина живота и физичке неактивности. Физичка неактивност подразумева недостатак умерене или интензивне физичке активности.
Према актуелним препорукама, одрасли би требало да имају најмање 150 минута умерене активности недељно, попут брзог ходања или вожње бицикла, односно 75 минута интензивног вежбања као што је трчање.
С друге стране, седенторни начин живота односи се на дуге периоде седења или лежања уз веома малу потрошњу енергије — било на послу, током гледања телевизије или дугих путовања.
Због те разлике, особа може редовно да тренира, а да ипак превише времена проводи седећи. На пример, неко може ујутру да трчи, а потом да проведе наредних осам сати за канцеларијским столом. Иако физичка активност доноси бројне користи, она не може у потпуности да неутралише негативне последице дуготрајног седења.
Како дуготрајно седење мења организам?
Када тело дуго мирује, у организму почињу различите промене. Активност скелетних мишића опада, због чега тело теже апсорбује глукозу из крви. Временом то доводи до инсулинске резистенције, једног од главних узрока дијабетеса типа 2. Истовремено се успорава и метаболизам масти.
Циркулација постаје мање ефикасна, што смањује доток кисеоника и хранљивих материја до ткива. То може нарушити функцију крвних судова и временом допринети повишеном крвном притиску.
Све ове метаболичке и циркулаторне промене повећавају ризик од кардиометаболичких проблема, укључујући повишен шећер у крви, нездрав ниво холестерола и накупљање масних наслага у пределу стомака.
Последице превише седења на тело и психу
Дуготрајно седење утиче и на мишићно-коштан систем. Лоше држање и недостатак кретања оптерећују врат, рамена и доњи део леђа, што објашњава честе болове код канцеларијских радника.
Последице нису само физичке. Дуги периоди неактивности могу смањити будност, концентрацију и ниво енергије. Људи који превише седе често пријављују осећај умора, успорености и мању продуктивност.
На глобалном нивоу, процењује се да физичка неактивност доприноси смрти четири до пет милиона људи годишње. До сада је већина јавноздравствених мера била усмерена на подстицање вежбања, али се све више истиче да је и смањење времена проведеног у седењу подједнако важно.
Зашто је важно смањити седење на радном месту?
Пошто већина одраслих значајан део дана проводи на послу, радно окружење представља једно од најважнијих места за решавање овог проблема. Канцеларије, универзитети и болнице нису само простори продуктивности, већ и места где се свакодневне навике обликују и учвршћују.
Смањење времена проведеног у седењу не захтева чланство у теретани нити велике промене у организацији посла. И мале, редовне паузе могу донети значајне здравствене користи.
Истраживања показују да устајање или кратко кретање у трајању од два до пет минута на сваких 30 до 60 минута може побољшати метаболизам глукозе и смањити кардиометаболички ризик.
Једноставне стратегије које подстичу кретање
Неке организације већ покушавају да кретање укључе у свакодневни радни дан. Састанци у ходу, подсетници за устајање и истезање, као и кратке паузе између задатака, могу помоћи људима да мање времена проводе седећи.
Важан је и сам дизајн радног простора. Подесиви столови омогућавају смењивање седења и стајања, док приступачна степеништа и пешачке зоне подстичу више кретања током дана.
Једно истраживање спроведено у канцеларијама у Великој Британији показало је да овакве мере могу смањити дневно време проведено у седењу за око један до сат и по времена. Запослени су такође пријавили више енергије, бољу концентрацију и мање болова у мишићима и зглобовима.
Време је за другачију организацију радног дана
Порука стручњака је јасна — редовно вежбање јесте неопходно, али не може у потпуности да надокнади штету насталу услед предугог седења. Ако је пушење приморало друштво да преиспита начин живота и радно окружење, онда би и дуготрајно седење требало да нас натера да другачије организујемо савремени радни дан.
Кратка шетња током паузе за ручак, стајање током телефонског разговора или устајање између састанака можда делују као безначајне промене. Међутим, оне то нису. За савременог човека, очување здравља не подразумева само више кретања пре или после посла — већ и мање седења током самог радног дана.
