Користећи отров 312 медоносних пчела и бумбара из Перта у Западној Аустралији, Ирске и Енглеске, др Киара Дафи са Института за медицинска истраживања „Хари Перкинс“ и Универзитета Западне Аустралије тестирала је дејство отрова на клиничке подтипове рака дојке, укључујући и троструко негативни карцином дојке, који има ограничене могућности лечења.
Резултати објављени у престижном међународном часопису npj Precision Oncology показали су да отров медоносних пчела брзо уништава ћелије троструко негативног рака дојке и HER2-обогаћеног рака дојке.
Циљ истраживања
Др Дафи је истакла да је циљ истраживања био да се испитају антиканцерска својства пчелињег отрова и његовог кључног састојка – мелитина – на различитим типовима ћелија рака дојке.
„Нико раније није упоређивао ефекте пчелињег отрова или мелитина на све различите подтипове рака дојке и нормалне ћелије.
Тестирали смо пчелињи отров на нормалним ћелијама дојке, као и на ћелијама клиничких подтипова рака дојке: хормон-рецептор позитивног, HER2-обогаћеног и троструко негативног рака дојке.
Тестирали смо и један мали, позитивно наелектрисан пептид из пчелињег отрова под називом мелитин, који смо могли синтетички да репродукујемо, и открили да синтетички производ одражава већину антиканцерских ефеката пчелињег отрова“, рекла је др Дафи.
Потентно и селективно дејство на ћелије рака
„Открили смо да и пчелињи отров и мелитин значајно, селективно и брзо смањују виталност ћелија троструко негативног и HER2-обогаћеног рака дојке.
Отров је био изузетно моћан.“
Одређена концентрација пчелињег отрова може изазвати 100% умирање ћелија рака, уз минимални утицај на нормалне ћелије.
„Открили смо да мелитин у потпуности може да уништи мембране ћелија рака у року од 60 минута.“
Утицај на сигналне путеве рака
Мелитин у пчелињем отрову имао је још један изузетан ефекат: у року од 20 минута значајно је смањио хемијске сигнале у ћелијама рака који су кључни за раст и дељење ћелија.
„Проучавали смо како пчелињи отров и мелитин утичу на сигналне путеве рака – хемијске поруке које су од суштинског значаја за раст и размножавање ћелија рака – и открили да се ови путеви веома брзо искључују.
Мелитин је модификовао сигнализацију у ћелијама рака дојке тако што је сузбио активацију рецептора који је чест у троструко негативном раку дојке (EGFR), као и HER2 рецептора који је прекомерно изражен у HER2-обогаћеном раку“, рекла је она.
Подаци научне заједнице
Главни научник Западне Аустралије, професор Питер Клинкен, оценио је да је ово „невероватно узбудљиво откриће“ јер мелитин може да сузбије раст смртоносних ћелија рака дојке, нарочито троструко негативног подтипа.
„Ово истраживање показује како се природна једињења могу користити за лечење људских болести“, додао је он.
Комбинована терапија са хемотерапијом
Др Дафи је такође испитивала да ли се мелитин може комбиновати са постојећим хемотерапијама, јер он формира поре у мембрани ћелија рака, потенцијално омогућавајући другим лековима да уђу у ћелију и појачају ефекат лечења.
„Открили смо да се мелитин може комбиновати са хемотерапијским лековима као што је доцетаксел у лечењу агресивних типова рака дојке. Комбинација је била изузетно ефикасна у смањењу раста тумора код мишева.“
Процес сакупљања пчелињег отрова
Истраживање је спроведено у оквиру докторских студија др Дафи у лабораторији за епигенетику рака. „Почела сам сакупљањем пчелињег отрова из Перта. Пертске пчеле спадају међу најздравије на свету.
Пчеле су успављиване CO₂, држане на леду, а затим је жаока пажљиво уклањана и отров екстрахован ручном дисекцијом“, рекла је она.
Поређење различитих популација пчела
„Открила сам да европске медоносне пчеле из Аустралије, Ирске и Енглеске производе готово идентичне ефекте на ћелије рака у поређењу са нормалним ћелијама. Међутим, отров бумбара није био у стању да изазове смрт ћелија ни при врло високим концентрацијама.“
Још 1950. године у Nature-у је објављен један од првих извештаја који показује да пчелињи отров може да смањи раст тумора код биљака. Али тек у последње две деценије интересовање научника за дејство пчелињег отрова на различите врсте рака значајно је порасло.
Будући правци истраживања
У будућности ће бити потребно утврдити најбољи начин примене мелитина, као и безбедне дозе и потенцијалне токсичности, како би се једног дана могао користити као део терапије за пацијенте.
