Једне вечери уочи Божића 2019. године, Марк Шан дошао је у једну цркву на периферији Бостона ради вечерње службе коју су служили отац Спиридон, који је саградио храм, и монах Герман.
Светлост која се кроз прозор изливала из олтарског простора нежно је миловала његове очи. Тог дана, присећа се, „видео сам нешто што није од овога света. Можда слично Мојсију када је видео купину која гори у пустињи. Од тог тренутка знао сам да сам закорачио у другачију реалност хришћанске духовности.“
Ово искуство би се лако могло протумачити као резултат деноминацијске промене. Међутим, за Марка – искусног члана протестантске деноминације под именом „Кинескa домаћa црквa“, теолога и научника са две докторске дисертације (и трећом у припреми) – та промена је била далеко радикалнија. Он наглашава да се ту није само радило о преображају, већ о заокруживању целине. „Нисам променио традицију“, каже он. „Само сам се попео на виши ниво.”
Своје духовно путовање је започео у кинеском Синђангу
Марк је започео своје духовно путовање у кинеском Синђангу, где се током студија упознао са Хришћанством захваљујући свом омиљеном америчком професору. Његова академска каријера трпела је због његовог конзервативног теолошког става.
Године 2010. био је подвргнут извесној врсти идеолошког „преваспитавања“ у једној школи у Сједињеним Државама, што је упоредио са политичким „сеансама испирања мозга“ које је доживео у Кини. Године 2018. дисертација му је одбијена на једном британском универзитету због наводне „хришћанске пристрасности“.
Потреба за „опипљивим Божијим присуством“
Временом, та првобитна чежња уступила је место дубљем интересовању – потребом за оним што он назива „опипљивим Божијим присуством“, натприродном стварношћу која му је недостајала у дотадашњем искуству вере.
Након доласка у Сједињене Државе ради теолошких студија, он приводи крају своју трећу докторску дисертацију, пошто су претходне две биле осујећене, како он наводи, услед академске дискриминације.
„У протестантизму сам осећао да мој духовни живот стагнира“, каже он. „Чак и у оквирима теолошких система, осећао сам се све немоћније.“ У току 2016. године, у атмосфери све већег обесхрабрења, једна новинска вест о ставу Русије поводом истополних бракова привукла је његову пажњу.
Посета једној руској православној цркви
Подсетила га је на једно старо предавање коме је присуствовао у Бостону 2010. године, о Православној цркви и њеној древној литургији. Одлучио је да посети једну руску православну цркву недалеко од свог дома. Прва посета га је разочарала. „Ништа се није догодило.“ Али три године касније, уочи Божића, поново је ушао у храм – и овога пута, нешто се променило.
Православно богослужење, сматра Марк, суштински је везано за сусрет. „То није рационално искуство,“ каже он. „Већ телесно, ментално, духовно. Стојиш, ћутиш, посматраш светлост и иконе око себе, слушаш појање и молиш се Исусовом молитвом.“ Та молитва — „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога“ – постала је жила куцавица његове нове духовне праксе.
У исихазму је препознао револуционарни теолошки израз
Под утицајем поука оца Спиридона и кинеског научника Џан Бајчуна, уз додатну надахнутост делима Светог Григорија Паламе, класичним списом Лествица божанског успињања, као и философским делом Синергијска антропологија Сергеја Хоружија, Марк је усвојио древну традицију познату као исихазам – мистичку праксу засновану на разликовању Божанске суштине и енергије.
У њој је препознао револуционарни теолошки израз са преображајним могућностима. „Мој ум, моје срце, мој дух, па чак и тело — све је било преображено,“ каже он. „Доживео сам то као тоталну промену на боље.“
Осврћући се на време проведено на Светој Гори (коју је посетио у јануару 2025.), Марк наглашава колико је сам физички амбијент — цркве, иконе, архитектура — обликовао његово искуство молитве и oсећај Божијег присуства. Када су га упитали да ли га овакво поимање сакралног простора подсећа на традиционалне кинеске концепте попут фенгшуија, застао је на тренутак и замислио се.
Фенгшуи настоји да манипулише енергијом ради људске добити
„Постоји велика разлика,“ одговорио је. „Фенгшуи настоји да манипулише енергијом ради људске добити – што је, из хришћанске духовне перспективе, демонски приступ. Сакрални простор у Хришћанству не служи за управљање духовним силама, већ за потпуно препуштање реалности Божијег присуства које се пројављује кроз Његову Цркву. Архитектонски стил, иконопис, богослужење – све то не храни его, већ преображава срце.
За Марка, православно поимање простора нема везе са сујеверјем, већ са теологијом оваплоћења: Бог сусреће човека не само у духу, већ и у простору и времену — кроз места, историјске догађаје, предмете, божанску енергију, мудрост и лепоту, као део Његовог домостроја спасења.
Марк је уткао исихазам у свој свакодневни живот
Ван цркве, Марк је уткао исихазам у свој свакодневни живот. „Молим се Исусовом молитвом док возим, ходам или стојим пред ‘православним молитвеним углом’ који сам поставио код куће – са кандилом, иконама и Библијом,“ објашњава он.
„То је начин да будем у сталном контакту са Богом.“ Пред спавање и по буђењу, такође се моли у тишини, оснажујући се оним што назива „дневном дозом унутрашњег преображења.“
Није то задржао само за себе. После крштења 2021. године, почео је да дели своје искуство са другима. Један пријатељ, Стивен Гао из Чикага, почео је да се усрдно моли Исусовом молитвом и убрзо се придружио Марку у вођењу интернет заједница.
„Почело је као зрно горушичино,“ каже Марк. „А сада имамо више од десет кинеских верника који су на овом путу, или га барем истражују.“
Неки су у почетку били неодлучни. „Рекао сам им – само пробајте. Када то сами доживе и осете, онда и разумеју,“ каже он. „Многи су ми се захвалили, рекавши да сам поделио велико духовно благо са њима.
Маркова критика савременог кинеског хришћанства је оштра
Маркова критика савременог кинеског хришћанства је оштра. Иако потврђује значај протестантске обнове која је започела 1979. године, он верује да тој обнови недостаје оно што он назива „средишњим натприродним нивоом“. Према његовом мишљењу, вековни утицај таоизма и будизма оставио је дубок траг на кинеску духовност, чинећи је претерано испуњеном емоцијама и сујеверјем. „Без очишћења од гностичких навика ума и духа, не можемо у потпуности доживети духовно ослобођење које нам нуди Јеванђеље.“
Исихазам види као кључни недостајући елемент. „Он нас поново повезује са Божанском енергијом и силом,“ објашњава он. „То је као да се укључите у духовну утичницу и интернет – не да бисте само веровали, већ да бисте и искусили. Проблем није толико у форми, већ у суштини и истини на којој се базира.“
Он верује да Православље враћа тај изгубљени поредак. „Позвани смо не да јуримо за осећањима или мистеријама,“ каже он, „већ да се освећујемо кроз Истинску Светлост Христову и дејство Светога Духа.“
Православна традиција је сачувала духовна блага кроз хиљаде година
Марк не види себе као некакав „духовни ауторитет”, већ као неког чија је улога да се бави открићима. Нада се да ће писати више о својим закључцима, како у академском, тако и у духовно-поучном формату. „Нема потребе да почињемо од нуле“, каже он. „Православна традиција је сачувала духовна блага кроз хиљаде година. Моја одговорност је да помогнем Кинеској цркви да се сети онога што је давно заборављено.“
Данас Марк води Бостонски институт за кинеске академске студије и свој Јутјуб канал, где представља руску православну духовност све већем броју пратилаца. Са Стивеном Гаом ради и на оснивању православне заједнице за кинеске вернике.
Планира да објави и своју другу књигу
Планира да објави и своју другу књигу под називом Пригрлити Истинску Светлост у Христу, коју види као наставак приче свог духовног преображаја — најпре од традиционалне кинеске религије ка протестантском хришћанству („Био сам изгубљен, али сам се пронашао“), а онда од протестантизма ка Православљу („Био сам слеп, а сада могу да видим“).
За њега, Православље није питање промене хришћанске деноминације, већ поновног откривања онога што је некада био централни део ранохришћанске вере – то јест Истине која, по његовом уверењу, и даље блиста истим сјајем.
Извор: Мисија.срб
