Premijer liga je objavila da zabranjuje dugine pertle i dugine kapitenske trake za predstojeću sezonu, navodeći da je ta inicijativa izazivala više problema nego što je prenosila pozitivnu poruku. Prema navodima medija, PL je prekinula saradnju sa LGBTQ+ humanitarnom organizacijom Stonewall uoči predstojeće sezone.
Kao rezultat toga, inicijativa „Rainbow Laces” biće ukinuta pred početak kampanje 2025/26, čime se završava osmogodišnje partnerstvo.
Prema navodima The Telegraph-a, odluka o ukidanju duginih traka i pertli doneta je na sastanku sa svih 20 kapitena klubova u četvrtak.
Kontroverze oko duginih traka u Premijer ligi
Prošle sezone kapiten Kristal Palasa Mark Gei dobio je zvaničnu opomenu od FA nakon što je na svojoj duginoj kapitenskoj traci ispisao „I love Jesus”.
Podsetimo se takođe da je nekadašnji srpski reprezentativac, a sada član francuskog Liona, Nemanja Matić, nekoliko puta odbijao da nosi LQBTQ+ trake i bio kažnjen zbog toga.
U međuvremenu, kapiten Ipsviča Sem Morsi nije bio kažnjen nakon što je odbio da nosi traku zbog svojih verskih ubeđenja.
Pošto njegovo odbijanje nije predstavljalo kršenje pravila – za razliku od Geijeve poruke – slučaj je prepušten klubu, a ne fudbalskim vlastima.
Morsi (33) je Britanac rođen u Engleskoj, koji igra za Egipat i po veri je musliman, a bio je jedini od 20 kapitena u Premijer ligi koji nije nosio traku. Još jedan u nizu primera kada je Premijer liga postupila krajnje licemerno.
Primeri Ahmedhodžića i Mazrauia
Anel Ahmedhodžić– defanzivac Šefild Junajteda je bio prvi kapiten u sedam godina koji je odbio da nosi duginu traku, nego je nosio standardnu kapitensku traku umesto toga. To je bilo u sezoni 2023/2024. kada je Šefild bio premijerligaš. On nije bio kažnjen, ali je ovaj potez Ahmedhodžića itekako privukao pažnju javnosti.
Nusair Mazraui – igrač Mančester junajteda, koji je odbio da nosi jaknu duginih boja pred utakmicu, što je navelo klub da odustane od te ideje i da ne nose svi igrači jakne podrške LGBTQ+.
Bez dvostrukih aršina
Premijer liga i fudbalski klubovi su dužni da balansiraju između promocije istinskih društvenih vrednosti, a ne samo onih „vrednosti“ agendi koje ih neumorno finansiraju zbog agresivnih promocija. Poštovanja slobode veroispovesti i izražavanja svojih stavova i pravo na izbor mora da postoji, ali bez dvostrukih aršina i isključivosti.
U konačnom ishodima, sport mora ostati mesto ujedinjenja i poštovanja, gde se različitosti priznaju, ali i gde se pruža prostor za individualne izbore i uverenja. Samo kroz dijalog, toleranciju i razumevanje može se postići istinska inkluzija koja ne ugrožava identitet ni jedne strane.
