Dok bezbrižno hodamo po Zemlji, sunčeva toplota nas greje i daje život planeti. Ipak, svake sekunde, 1,5 miliona tona solarnog materijala, uglavnom čestica sa električnim nabojem, izbacuje se iz spoljašnjih slojeva Sunca i putuje kroz svemir u obliku tzv. solarnog vetra, brzinom od 160 kilometara u sekundi.
To je sila koja bi, bez zaštite magnetnog omotača Zemlje, mogla da izbriše svu modernu civilizaciju u treptaju oka. Ovaj neprekidni tok protona, elektrona i jona mogao bi ozbiljno da ošteti elektronske sisteme, satelite i komunikacione mreže na Zemlji. Međutim, ključni zaštitnik našeg sveta je geomagnetno polje, nevidljivi štit koji se proteže hiljadama kilometara iznad površine planete.
„Bez magnetnog polja, solarni vetar bi jednostavno ‘sljuštio’ Zemljinu atmosferu, kao što se to desilo sa Marsom”, objašnjava dr Erik Kristijan, heliofizičar iz NASA-inog Goddard Space Flight centra.
Zemljino magnetno polje, koje nastaje kretanjem rastopljenog gvožđa u jezgru planete, stvara ogromnu magnetosferu — oblast oko planete koja odbija većinu čestica solarnog vetra. Kada se te čestice sudare sa magnetosferom, one bivaju preusmerene ka polovima, gde izazivaju čuveni prirodni fenomen poznat kao aurora borealis ili severna svetlost.
Prema podacima iz NASA, „magnetosfera se ponaša poput štita koji razbija nadolazeći tok solarne plazme, omogućavajući da se život na Zemlji razvija u stabilnim uslovima”.
Ovaj sistem zaštite, međutim, nije nepobediv. Tokom solarnih oluja, koje nastaju prilikom erupcija na površini Sunca poznatih kao koronalna izbacivanja mase (coronal mass ejections – CME), ogromna količina materije i energije može da pogodi Zemlju. Takvi udari mogu da izazovu poremećaje u magnetnom polju – geomagnetne oluje.
Najpoznatiji takav incident dogodio se 1859. godine, poznat kao Karingtonov događaj. Tada su električni telegrafi širom Evrope i Severne Amerike otkazali rad, a polarne svetlosti su bile vidljive čak i u Karibima.
„Kada bi se takva oluja dogodila danas, oštetila bi transkontinentalne kablove, satelite, navigacione sisteme i mogla bi da izazove višednevne nestanke struje”, upozorava dr Tamitin Ajlo, astrofizičar sa Univerziteta Kolorado Bulder (NOAA Space Weather Prediction Center). Zahvaljujući napretku nauke, naučnici danas prate aktivnost Sunca u realnom vremenu pomoću satelita poput SOHO, Parker Solar Probe i Solar Dynamics Observatory (SDO). Ovi instrumenti omogućavaju ranu detekciju opasnih izbijanja i daju dragoceno vreme za pripremu — makar simboličnu — u slučaju ozbiljne solarne oluje.
„Sunce je dinamična zvezda i iako se danas osećamo zaštićeno, njegova nepredvidiva priroda može nas iznenaditi. Razumevanje solarnog vetra ključno je za budućnost naše tehnički zavisne civilizacije”, naglasila je astrofizičarka dr Lusi Grin, u izjavi za BBC Science Focus.
