Док безбрижно ходамо по Земљи, сунчева топлота нас греје и даје живот планети. Ипак, сваке секунде, 1,5 милиона тона соларног материјала, углавном честица са електричним набојем, избацује се из спољашњих слојева Сунца и путује кроз свемир у облику тзв. соларног ветра, брзином од 160 километара у секунди.
То је сила која би, без заштите магнетног омотача Земље, могла да избрише сву модерну цивилизацију у трептају ока. Овај непрекидни ток протона, електрона и јона могао би озбиљно да оштети електронске системе, сателите и комуникационе мреже на Земљи. Међутим, кључни заштитник нашег света је геомагнетно поље, невидљиви штит који се протеже хиљадама километара изнад површине планете.
„Без магнетног поља, соларни ветар би једноставно ‘сљуштио’ Земљину атмосферу, као што се то десило са Марсом”, објашњава др Ерик Кристијан, хелиофизичар из НАСА-иног Goddard Space Flight центра.
Земљино магнетно поље, које настаје кретањем растопљеног гвожђа у језгру планете, ствара огромну магнетосферу — област око планете која одбија већину честица соларног ветра. Када се те честице сударе са магнетосфером, оне бивају преусмерене ка половима, где изазивају чувени природни феномен познат као аурора бореалис или северна светлост.
Према подацима из НАСА, „магнетосфера се понаша попут штита који разбија надолазећи ток соларне плазме, омогућавајући да се живот на Земљи развија у стабилним условима”.
Овај систем заштите, међутим, није непобедив. Током соларних олуја, које настају приликом ерупција на површини Сунца познатих као коронална избацивања масе (coronal mass ejections – CME), огромна количина материје и енергије може да погоди Земљу. Такви удари могу да изазову поремећаје у магнетном пољу – геомагнетне олује.
Најпознатији такав инцидент догодио се 1859. године, познат као Карингтонов догађај. Тада су електрични телеграфи широм Европе и Северне Америке отказали рад, а поларне светлости су биле видљиве чак и у Карибима.
„Када би се таква олуја догодила данас, оштетила би трансконтиненталне каблове, сателите, навигационе системе и могла би да изазове вишедневне нестанке струје”, упозорава др Тамитин Ајло, астрофизичар са Универзитета Колорадо Булдер (NOAA Space Weather Prediction Center). Захваљујући напретку науке, научници данас прате активност Сунца у реалном времену помоћу сателита попут SOHO, Parker Solar Probe и Solar Dynamics Observatory (SDO). Ови инструменти омогућавају рану детекцију опасних избијања и дају драгоцено време за припрему — макар симболичну — у случају озбиљне соларне олује.
„Сунце је динамична звезда и иако се данас осећамо заштићено, његова непредвидива природа може нас изненадити. Разумевање соларног ветра кључно је за будућност наше технички зависне цивилизације”, нагласила је астрофизичарка др Луси Грин, у изјави за BBC Science Focus.
