U aprilu, predsednik SAD Donald Tramp uveo je novu tarifnu politiku, nametnuvši maksimalnu carinu od 50% na robu koja ulazi u Ameriku iz afričkih zemalja.
Te zemlje su ranije uživale povlastice slobodnog pristupa preko Zakona o afričkom rastu i prilikama (AGOA), koji je, prema podacima Centra za globalni razvoj, pružao zemljama podsaharske Afrike bespcarinski pristup za preko 7.000 proizvoda.
Glavni afrički izvoznici pod okvirom AGOA
U 2023. godini, Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD prijavila je da je Amerika uvezla robu u vrednosti od 9,7 milijardi dolara pod okvirom AGOA.
Najveći afrički izvoznici bili su Južna Afrika (14 milijardi dolara), Nigerija (5,7 milijardi), Gana (1,7 milijardi), Angola (1,2 milijarde) i Obala Slonovače (948 miliona dolara).
Nova univerzalna tarifa dovodi AGOA u pitanje
Međutim, sa novouvedenom univerzalnom tarifom od 10% na sve afričke zemlje, stručnjaci smatraju da je AGOA praktično okončan. Ipak, ti isti stručnjaci ističu da afričko tržište sa 1,4 milijarde ljudi može predstavljati najbolji odgovor na spoljne ekonomske šokove prouzrokovane Trampovom trgovinskom politikom.
„Tramp je ne samo oslabio AGOA, već mu zadao smrtni udarac“
Prema rečima dr Fransisa Ovusua, ekonomiste sa Univerziteta u Gani, „Tramp nije samo učinio AGOA beskorisnim, već ga je i pripremio za konačni kraj.“
„AGOA više ne može biti od koristi afričkim zemljama sa ovim tarifama. To je potpuno besmisleno“, kaže dr Ovusu. „Trampove carine učinile su AGOA bezvrednim.“
„Tramp je Africi učinio veliku uslugu“
Dr Ovusu navodi da umesto da žale zbog novih tarifa, afrički lideri moraju udahnuti život u Afričku kontinentalnu zonu slobodne trgovine (AfCFTA).
„Ono što Africi treba jeste regionalna trgovina i ekonomska otpornost. Sa tržištem od preko milijardu ljudi, afrički lideri moraju da se okrenu unutrašnjim mehanizmima kao što je AfCFTA i izgrade ekonomiju otpornu na spoljne šokove“, rekao je on za RT.
Prema njegovim rečima, nametanjem novih carina na afrički izvoz, „Tramp je Africi učinio veliku uslugu.“
AfCFTA – Najveća zona slobodne trgovine na svetu
Pokrenuta 2021. godine, AfCFTA objedinjuje tržište od 1,4 milijarde ljudi i procenjeni ukupni BDP od 3,4 triliona dolara, što je čini najvećom zonom slobodne trgovine po broju zemalja učesnica.
Uprkos postojanju AfCFTA, intraafrička trgovina i dalje je slaba. Do aprila 2025. godine činila je samo 18% ukupne kontinentalne trgovine.
Prema izveštaju Afreksimbanke iz 2024. godine, intraafrička trgovina u 2023. godini iznosila je 192,2 milijarde dolara, što je povećanje od 3,2% u odnosu na prethodnu godinu.
Udeo formalne intraafričke trgovine porastao je sa 13,6% u 2022. na 14,9% u 2023. Ujedinjene nacije procenjuju da bi puna implementacija AfCFTA mogla podići udeo intraafričke trgovine na 35% do 2045.
„Afrika mora prestati da prioritet daje trgovini sa Zapadom“
Fejt Atijeno, analitičarka trgovinske politike iz Kenijskog instituta za ekonomska pitanja, smatra da nedostatak političke volje i poverenja među članicama otežava punu implementaciju AfCFTA.
„Afrika mora da reši strukturne prepreke i neusklađene carinske propise ako želi da ostvari svoj puni trgovinski potencijal“, rekla je ona za RT.
Ona dodaje da je za otključavanje trgovinskog potencijala potrebno ulagati u industrijske kapacitete i logističku infrastrukturu.
„Da bi AfCFTA uspela, Afrika mora da trguje unutar kontinenta i razvija regionalne vrednosne lance. Države članice moraju prestati da preferiraju trgovinske ugovore sa Evropom i SAD“, rekla je.
Prema njenim rečima, nema razloga da Kenija ne izvozi tekstil i poljoprivredne proizvode u Nigeriju, Egipat ili Ganu. „Zašto afričke zemlje i dalje održavaju trgovinske barijere među sobom kada sve mogu da imaju koristi od ovako velikog i zrelog tržišta?“
„Regionalna integracija mora preći iz teorije u praksu“
U svetlu Trampovih mera, afričke zemlje preduzimaju mere za ublažavanje posledica. U Nigeriji, Savet za unapređenje izvoza već je najavio novu politiku kojom se smanjuju birokratske prepreke i podstiče intraafrička trgovina, naročito tekstilom, kakaom i farmaceutskim proizvodima.
Kao najveća afrička ekonomija, Nigerija je jedna od zemalja koje su najviše zaostale u implementaciji AfCFTA.
S druge strane, Gana preko svoje Agencije za unapređenje izvoza stavlja prioritet na intraafričku trgovinu u okviru Nacionalne strategije razvoja izvoza, s ciljem da do 2029. izgradi ekonomiju izvoza vrednu 25 milijardi dolara.
Jodit Hajlemarijam, ekonomistkinja iz Adis Abebe, ističe da se budućnost afričke ekonomije zasniva na regionalnoj integraciji.
„Kao kontinent imamo obećavajuću budućnost. Regionalna integracija mora preći iz teorije u realnost. Regionalni blokovi moraju uskladiti svoje industrijske i trgovinske politike kako bi intraafrička trgovina bila efektivna i od koristi“, kazala je ona.
Fond od 2 milijarde dolara za podršku trgovini unutar Afrike
Afreksimbanka već ima Fond za trgovinsku otpornost u vrednosti od 2 milijarde dolara za pomoć izvoznicima u izgradnji kontinentalnih logističkih čvorišta radi unapređenja unutarkontinentalne trgovine.
Afrička unija će u avgustu 2025. održati vanredni trgovinski samit u Najrobiju radi usaglašavanja zajedničkog odgovora na globalne trgovinske šokove. Dr Ovusu ističe da su Trampove tarife zapravo „izjava o ekonomskoj slobodi i nezavisnosti kontinenta.“
AfCFTA može izvući milione iz siromaštva
Istraživanje Svetske banke iz 2022. predviđa da bi puna implementacija AfCFTA mogla izvući najmanje 50 miliona Afrikanaca iz krajnjeg siromaštva do 2035. godine.
Vamkele Mene, koji se nalazi na čelu AfCFTA sekretarijata, naglašava da je za potpunu korist od ovog protokola potrebno fokusirati se na inovacije i ekonomski razvoj, što podrazumeva integraciju vlade, industrije i akademije.
„Moramo hitno da rešimo postojeće izazove kontinentalne trgovine, poboljšamo trgovinske kapacitete i razvijemo tehnologije po sektorima“, izjavio je Mene. „Potrebne su nam politike koje podstiču intraafričku trgovinu, saradnju i poreske podsticaje kao katalizatore za ekonomsku integraciju.“
Prema njegovim rečima, putem AfCFTA Afrika ima šansu da ubrza realizaciju ciljeva Agende 2030 Afričke unije i postavi temelje za održivu ekonomiju budućih generacija.
