Научници са Универзитета Лудвиг Максимилијан у Минхену идентификовали су две специфичне врсте цревних бактерија, које се знатно чешће јављају код особа оболелих од мултипле склерозе (МС). Реч је о бактеријама Eisenbergiella tayi и Lachnoclostridium, које припадају породици Lachnospiraceae.
Како пише у раду објављеном у престижном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), ово откриће би могло да отвори врата новим приступима у превенцији и лечењу ове тешке хроничне неуролошке болести.
Истраживање је спроведено на узорку од 81 пара једнојајчаних близанаца, при чему је један од њих имао дијагностиковану мултиплу склерозу, а други не. Будући да једнојајчани близанци имају идентичан генетски материјал и сличне ране факторе из околине, овај модел омогућио је истраживачима да са великом прецизношћу уоче разлике које би могле играти кључну улогу у развоју болести.
Да би додатно тестирали своју хипотезу, научници су микробиом из узорака близанаца пренели на лабораторијске мишеве посебно узгојене да буду осетљиви на болест сличну МС-у. Код мишева који су развили симптоме, најјаснију повезаност са болешћу показале су управо бактерије Ајзенбергијела таји и Лахноклостридијум.
„Ова два микроорганизма су била јасно повезана са развојем болести код мишева, а њихово присуство било је знатно израженије код оболелих близанаца. Због тога верујемо да би могли да играју кључну улогу као спољашњи окидачи у развоју мултипле склерозе код људи”, наводи се у објављеном раду.
Веза између црева и мозга
И раније је примећена веза између цревног микробиома и аутоимуних болести, али су механизми те повезаности углавном остајали нејасни. Ово истраживање, како истичу аутори, по први пут сужава круг потенцијално пресудних бактерија, захваљујући прецизном експерименталном моделу који користи генетски идентичне близанце.
Како наводи портал ScienceAlert, све је више доказа који подржавају хипотезу о тзв. оси црева-мозак – комуникацији између бактеријских сигнала у цревима и имунолошког система, који у случају мултипле склерозе може нападати сопствена нервна ткива.
„Због комплексности саме болести, у којој на ток утичу и генетика и фактори из околине, ово истраживање представља значајан корак ка разумевању улоге микробиома као могућег покретача МС-а”, закључују аутори студије.
Иако је реч о раном истраживању које укључује и моделе на животињама, научници верују да су добијени резултати важан корак ка развоју циљаних терапија. Такве терапије би потенцијално могле да утичу на састав цревне флоре и на тај начин спрече или успоре развој болести.
„Наши резултати идентификују потенцијално штетне бактерије у танком цреву близанаца оболелих од МС-а. Наш експериментални приступ могао би да отвори пут ка функционалном разумевању улоге цревног микробиома у започињању болести”, наводе истраживачи.
