Почев од 13. јуна започела је најновија спирала сукоба на Блиском истоку. Случајно или не, петак 13. заиста је оправдао своју репутацију несрећног дана. Тада је започело бомбардовање Ирана од стране Израела дроновима, пројектилима и бомбама, а потом је Иран узвратио истом мером. Неформални рат две моћне државе је покренут и одвија се пуном паром. Какве ће последице свет осетити, још је упитно.
Међутим, последице иранско-израелског рата могле би бити катастрофалне. Већ данас грађани Ирана и Израела страшно испаштају. Невини умиру у стотинама, а повређених је на хиљаде. Црни облаци рата надвили су се над Блиским истоком, а могли би бити још црњи – и то најцрњи. Зашто? Постоји реална претња употребе најстрашнијег оружја – нуклеарног.
Нуклеарно уништење – опција 2025. године
Једно од оправдања које је користио израелски премијер Бењамин Нетањаху за покретање сукоба била је управо тврдња да је Иран на корак до поседовања нуклеарног оружја које би могао употребити против Израела чим то буде у могућности. Зато је, по Нетањахуу, израелски напад био превентиван – „у главу иранског нуклеарног програма“ како би се предухитрио непријатељ.
Стога једно од најважнијих питања гласи: постоји ли могућност да Иранци заиста баце атомску бомбу оног тренутка када је буду поседовали? Још важније – да ли је Израел спреман да употреби своје нуклеарно оружје против Ирана, које већ одавно поседује? Нуклеарни армагедон, нажалост, у јуну 2025. није у домену теорије, већ реалполитике.
Израелски нуклеарни капацитети
Пре разматрања могућности употребе нуклеарног оружја, треба сагледати какве нуклеарне потенцијале поседује свака зараћена страна. Израел већ деценијама поседује нуклеарно оружје – што је јавна тајна. Према подацима Центра за контролу наоружања и неширења и Иницијативе за нуклеарну претњу, Израел има најмање 90 нуклеарних бојевих глава и довољно фисијског материјала за производњу стотина додатних.
Само девет држава на свету поседује нуклеарно оружје. Израел је друга најмања држава (после Северне Кореје) која га има. Израелци могу испаљивати своје бојеве главе са копнених бацача, борбених авиона и подморница.
Израелска нуклеарна самоодбрана
Израел је једна од пет држава које никада нису потписале УН-ов Споразум о неширењу нуклеарног оружја (НПТ) из 1970. године. Да јесу, морали би демонтирати свој нуклеарни програм. Према подацима Удружења за контролу наоружања, Израел је у тајности развио нуклеарни капацитет око 1967. До 1973. америчке власти су биле уверене да Израел поседује нуклеарно оружје.
Иако га никад нису употребили, Израел је разматрао ту могућност током Шестодневног рата 1967. и Јомкипурског рата 1973. Занимљиво је да Израел никада није стављен под заштиту америчког нуклеарног „кишобрана“, за разлику од нпр. Јапана, Аустралије и чланица НАТО-а.
Ирански нуклеарни програм
Иран још увек није развио сопствено нуклеарно оружје, али је на добром путу да уђе у нуклеарни клуб. Још од 1957. Иран развија нуклеарну енергију, званично за цивилне сврхе. У време шаха Резе Пахлавија сарађивао је са САД, а програм је настављен и након Исламске револуције. Многа постројења налазе се под земљом.
Иран је навео четири циља нуклеарног програма:
а) задовољавање енергетских потреба,
б) смањење зависности од нафте и гаса,
в) развој у медицини (нпр. радиоизотопи),
г) индустријска употреба (стерилизација хране и материјала).
Иран негира војне циљеве
Иран је потписник Споразума о неширењу нуклеарног оружја (НПТ) још од 1968. године. Врховни вођа ајатолах Али Хамнеј је 1990-их издао фетву којом се забрањује производња и употреба нуклеарног оружја. Фетва је поновљена 2003, када је Међународна агенција за атомску енергију (IAEA) изразила сумње у намере Техерана.
Барак Обама је ту фетву више пута цитирао као аргумент за потписивање нуклеарног споразума 2015, преноси Геополитика.
Сумњичавост Запада
САД, Велика Британија и Израел константно сумњају да Иран тајно развија војну компоненту. Обогаћивање уранијума преко 83% (колико је измерено 2023) довољно је близу оружаног нивоа. Америчка процена је да је Ирану довољно 1–2 недеље да направи довољно материјала за једну атомску бомбу.
Религијски контекст и ризик од нуклеарног рата
Никада до сада нуклеарно наоружана држава није напала другу такву државу. Чак су се и Индија и Пакистан уздржали. Израел и Иран знају да би напад изазвао одмазду – можда од Пакистана, Русије или САД. Стога се нуклеарни удар може догодити само у контексту верске апокалипсе, односно јудаистичке и исламске есхатологије.
Верски ционизам
У јудаистичкој есхатологији постоје концепти краја времена, доласка Месије и борбе добра и зла (Гог и Магог). Одређени верски ционистички кругови у Израелу верују да је савремена држава Израел инструмент Божје воље. Следбеници рабина Аврахама Кука и његовог сина формирали су покрет Гуш Емуним након 1967. године. Њихов утицај опстаје кроз верске школе и странке као што су „Оцма Јехудит“ и „Религијски ционизам“.
Они политичке претње попут Ирана виде као библијске непријатеље и верују да ће доласком Месије бити обновљен Трећи храм.
Нуклеарно оружје у јеврејској есхатологији
Израелска влада је прагматична, али у егзистенцијалној кризи могла би употребити нуклеарно оружје као „рат за одбрану“. Радикални кругови виде Иран као велику претњу Божјем плану. Јудаизам не слави апокалипсу, али очекује долазак Месије и обнову Израела. Уколико та будућност буде угрожена, могу се оправдати и најдрастичније мере.
Могућност армагедона
Иако израелски арсенал служи као средство одвраћања, ескалација с Ираном повећава ризик. Са друге стране, Иран је све ближи производњи бомбе, а комбинација стратегије и вере могла би довести до озбиљне разматране употребе. Ако апокалиптична уверења преовладају међу лидерима, свет би могао доћи на ивицу нуклеарне катастрофе.
