Položiti život svoj za bližnje svoje je po Hristovim rečima najveći dokaz, najveće svedočanstvo i delo ljubavi. Od te ljubavi nema veće.
„Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje” (Jovan, 15,13)
Tiborovo herojstvo je zaista izraz te i takve ljubavi prema bližnjima
Vaspitan od dobrih roditelja da pre svega bude čovek, po svom izboru kršten u pravoslavnu veru, iako je po rođenju i poreklu pripadao mađarskoj naciji.
O ovoj činjenici da je Tibor zapravo bio član Srpske Pravoslavne Crkve, do sada se nije govorilo. No i da je bio druge vere, to ništa ne umanjuje njegovu žrtvu i njegovu ljubav i herojstvo koje je pokazao u borbi na Košarama.
Ali nas činjenica da je pripadao Srpskoj crkvi obavezuje da Tibora molitveno pominjemo svaki put kada se sećamo HEROJA KOŠARA. Obavezuje i našu crkvu da se na dostojan način oduži čoveku koji je svoj život položio u odbrani otadžbine i koji je sada sasvim sigurno deo NEBESKE SRBIJE!
Svojevoljno je ustao iz zaklona kako bi otkrio položaj neprijateljskog snajperiste
Tokom bitke na Košarama, Tibor Cerna svojevoljno je ustao iz zaklona s namerom da otkrije položaj snajperiste iz Legije stranaca, koji je danima odnosio živote mnogih njegovih saboraca. Ubrzo pošto je izašao na otvoren prostor, primio je metak u grudi. Iako teško ranjen, uspeo je da se održi na nogama na zaprepašćenje svih uz reči: ,,Za ovu zemlju vredi poginuti“.
Nakon toga usledio je sledeći hitac, koji ga je pogodio u vrat. Zahvaljujući njegovoj žrtvi snajperista VJ je otkrio položaj neprijateljskog snajperiste, te ga je eliminisao.
Boško Jovanović vojni komentator i novinar Magistar međunarodnih odnosa, prvi invalid koji je završio MGIMO, razgovarao je sa Katom Cerna, majkom srpskog HEROJA KOŠARA.
Reči majke Kate o svome sinu
Kata je govorila o odrastanju budućeg heroja, o vaspitanju sina, o Tiborovom odnosu prema drugarima iz vojske ali i njegovoj veri o čemu se do sada malo ili nimalo govorilo.
Mi smo jedna prosečna porodica, gde se poštovao neki red. Znalo se ko je roditelj, ko su deca. Stvarno ja nikada nisam imala problema sa njima, ni sa jednim. Živela sam u državi koju sam poštovala. Kako god da se zvala, pošto sam živela u 5 država. Tibor je jako voleo pecanje. Bukvalno prvi dan raspusta on bi otišao na Dunav i poneo bi samo hleb i vodu.
Voleo je muziku. Počeo je da se interesuje za muziku negde oko desete godine. Sa 15 godina je počeo da svira u KUD-u, učio ga je jedan harmonikaš. Nije hteo da pohađa časove. Sa 16 godina je već počeo da svira po kafanama i Kulturno umetničkom društvu i tako sam sebe izdržavao i školovao. – rekla je Kata.
Kao mali želeo je da bude Piroćanac
Kata je istakla da je Tibor bio jedno primerno i odgovorno dete koje je već sa 16 godina bilo „na zemlji s obe noge“.
Iako su bili Mađari, u kući nisu govorili mađarskim jezikom. Tibor i njegov brat su razumeli mađarski ali su u svakodnevnom govoru koristili srpski jezik.
Kata kaže kako je prosto sredina bila takva, većinski srpska te su i njena deca kao maternji koristila srpski jezik. Navodi da je Tibor kao dete govorio da hoće da bude „Piroćanac“ jer su u selu naseljenici bili mahom sa juga Srbije.
Kao mlad je pomagao svojoj porodici
Kao mlad je već pomagao porodici. Bratu, koji se oženio je takođe pomagao finansijski. Pokazivao je milosrđe i čovekoljublje praktično od detinjstva zbog čega je bio omiljen i među drugovima u vojsci, koje je hrabrio, tešio i pomagao kako god je znao i umeo.
Prvenstveno je bio čovek
Prvenstveno je bio čovek. Ta ljudskost u njemu je prevagnula, pa je zato došlo do ovoga kako je došlo. – kaže Tiborova majka Kata Cerna.
Kata Cerna kaže da iako nije Srpkinja, podrazumeva i da se to ne dovodi u pitanje da je vojska trebala da brani Kosovo i Metohiju „Zato postoje vojske da brane ono što neko pokušava da ti otima. Mada je u to vreme bilo onih koji nisu hteli da brane pa su pobegli“.
Nama treba da prođe 100 godina da bi jedan Vojvoda Mišić dobio spomenik, i da podsetimo narod da ne zaboravi. Ne može narod da se uči 100 godina pogrešno. Ako ne poštuješ svoju istoriju, opet će te isto snaći.- kaže Kata.
Kako se Tibor Cerna krstio u pravoslavlje?
Iako je Tibor poticao iz katoličke porodice, splet okolnosti i njegova lična odluka su doveli do toga da bude kršten kao pravoslavni hrišćanin. O ovome se kod nas u medijima nije govorilo i pisalo. Verovatno niko nije ni pitao Katu koje je vere Tibor bio, pošto se podrazumevalo da je kao dete iz mađarske porodice rimokatolik.
Tior zapravo nije bio kršten u najranijem detinjstvu, kakav je običaj i kod pravoslavnih i kod katolika. Njegov stariji brat jeste ali Tibor je ostao nekršten pošto Kata nije prihvatila uslovljavanje sveštenika da se prvo ona i muž crkveno venčaju.
Moja sestra je udata za Srbina koji slavi Đurđevdan. Mahom su članovi moje familije svi rođeni na velike srpske praznike. Moj muž na Preobraženje, Tibor na Mitrovdan, sestra moja na Sv Vasilija Ostroškog. Išli smo na Slavu kod moje sestre.
Tiboru se posebno svidela sv. tajna Krštenja
Sveštenik je došao u kuću zbog Slave i usput da krsti stariju sestrinu ćerku. Tibor je tad imao 8 godina. Njemu se taj obred krštenja dopao. On je mene pitao „Mama jel mogu i ja da se krstim?“ Ja mu kažem „Ako ti hoćeš, možeš. Nije problem.“ Pitala sam gospodina popa da li bi krstio i tako je kršten. Posle je (kad je odrastao) prijavo da slavi Đurđevdan.- kaže Kata.
Kata kaže kako joj je to sve bilo simpatično jer je Tibor sa dečjom prostodušnošću prihvatio pravoslavlje i srpske običaje.
Bio je više Srbin nego Mađar, to je definitivno. Oba moja dete su takvi.- kaže Kata.
Ceo ovaj zanimljiv razgovor Kate Cerna sa Boškom Jovanovićem možete poslušati na Jutjub linku:
