Почетна » Историја » Сећање на Тибора Церну, брата у Христу и хероја са Кошара

„Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје” (Јован, 15,13)

Сећање на Тибора Церну, брата у Христу и хероја са Кошара

Положити живот свој за ближње своје је по Христовим речима највећи доказ, највеће сведочанство и дело љубави. Од те љубави нема веће.

„Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје” (Јован, 15,13)

Тиборово херојство је заиста израз те и такве љубави према ближњима

Васпитан од добрих родитеља да пре свега буде човек, по свом избору крштен у православну веру, иако је по рођењу и пореклу припадао мађарској нацији.

О овој чињеници да је Тибор заправо био члан Српске Православне Цркве, до сада се није говорило. Но и да је био друге вере, то ништа не умањује његову жртву и његову љубав и херојство које је показао у борби на Кошарама.

Али нас чињеница да је припадао Српској цркви обавезује да Тибора молитвено помињемо сваки пут када се сећамо ХЕРОЈА КОШАРА. Обавезује и нашу цркву да се на достојан начин одужи човеку који је свој живот положио у одбрани отаџбине и који је сада сасвим сигурно део НЕБЕСКЕ СРБИЈЕ!

Тибор Церна, херој са Кошара
Фото: Еспресо

Својевољно је устао из заклона како би открио положај непријатељског снајперисте

Током битке на Кошарама, Тибор Церна својевољно је устао из заклона с намером да открије положај снајперисте из Легије странаца, који је данима односио животе многих његових сабораца. Убрзо пошто је изашао на отворен простор, примио је метак у груди. Иако тешко рањен, успео је да се одржи на ногама на запрепашћење свих уз речи: ,,За ову земљу вреди погинути“.

Након тога уследио је следећи хитац, који га је погодио у врат. Захваљујући његовој жртви снајпериста ВЈ је открио положај непријатељског снајперисте, те га је елиминисао.

Бошко Јовановић војни коментатор и новинар Магистар међународних односа, први инвалид који је завршио МГИМО, разговарао је са Катом Церна, мајком српског ХЕРОЈА КОШАРА.

Речи мајке Кате о своме сину

Ката је говорила о одрастању будућег хероја, о васпитању сина, о Тиборовом односу према другарима из војске али и његовој вери о чему се до сада мало или нимало говорило.

Ми смо једна просечна породица, где се поштовао неки ред. Знало се ко је родитељ, ко су деца. Стварно ја никада нисам имала проблема са њима, ни са једним. Живела сам у држави коју сам поштовала. Како год да се звала, пошто сам живела у 5 држава. Тибор је јако волео пецање. Буквално први дан распуста он би отишао на Дунав и понео би само хлеб и воду.

Волео је музику. Почео је да се интересује за музику негде око десете године. Са 15 година је почео да свира у КУД-у, учио га је један хармоникаш. Није хтео да похађа часове. Са 16 година је већ почео да свира по кафанама и Културно уметничком друштву и тако сам себе издржавао и школовао. – рекла је Ката.

Као мали желео је да буде Пироћанац

Ката је истакла да је Тибор био једно примерно и одговорно дете које је већ са 16 година било „на земљи с обе ноге“.

Иако су били Мађари, у кући нису говорили мађарским језиком. Тибор и његов брат су разумели мађарски али су у свакодневном говору користили српски језик.

Ката каже како је просто средина била таква, већински српска те су и њена деца као матерњи користила српски језик. Наводи да је Тибор као дете говорио да хоће да буде „Пироћанац“ јер су у селу насељеници били махом са југа Србије.

Као млад је помагао својој породици

Као млад је већ помагао породици. Брату, који се оженио је такође помагао финансијски. Показивао је милосрђе и човекољубље практично од детињства због чега је био омиљен и међу друговима у војсци, које је храбрио, тешио и помагао како год је знао и умео.

Првенствено је био човек

Првенствено је био човек. Та људскост у њему је превагнула, па је зато дошло до овога како је дошло. – каже Тиборова мајка Ката Церна.

Ката Церна каже да иако није Српкиња, подразумева и да се то не доводи у питање да је војска требала да брани Косово и Метохију „Зато постоје војске да бране оно што неко покушава да ти отима. Мада је у то време било оних који нису хтели да бране па су побегли“.

Нама треба да прође 100 година да би један Војвода Мишић добио споменик, и да подсетимо народ да не заборави. Не може народ да се учи 100 година погрешно. Ако не поштујеш своју историју, опет ће те исто снаћи.- каже Ката.

Како се Тибор Церна крстио у православље?

Иако је Тибор потицао из католичке породице, сплет околности и његова лична одлука су довели до тога да буде крштен као православни хришћанин. О овоме се код нас у медијима није говорило и писало. Вероватно нико није ни питао Кату које је вере Тибор био, пошто се подразумевало да је као дете из мађарске породице римокатолик.

Тиор заправо није био крштен у најранијем детињству, какав је обичај и код православних и код католика. Његов старији брат јесте али Тибор је остао некрштен пошто Ката није прихватила условљавање свештеника да се прво она и муж црквено венчају.

Моја сестра је удата за Србина који слави Ђурђевдан. Махом су чланови моје фамилије сви рођени на велике српске празнике. Мој муж на Преображење, Тибор на Митровдан, сестра моја на Св Василија Острошког. Ишли смо на Славу код моје сестре.

Тибору се посебно свидела св. тајна Крштења

Свештеник је дошао у кућу због Славе и успут да крсти старију сестрину ћерку. Тибор је тад имао 8 година. Њему се тај обред крштења допао. Он је мене питао „Мама јел могу и ја да се крстим?“ Ја му кажем „Ако ти хоћеш, можеш. Није проблем.“ Питала сам господина попа да ли би крстио и тако је крштен. После је (кад је одрастао) пријаво да слави Ђурђевдан.- каже Ката.

Ката каже како јој је то све било симпатично јер је Тибор са дечјом простодушношћу прихватио православље и српске обичаје.

Био је више Србин него Мађар, то је дефинитивно. Оба моја дете су такви.- каже Ката.

Цео овај занимљив разговор Кате Церна са Бошком Јовановићем можете послушати на Јутјуб линку:

Извор: Портал Чудо

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.