Postoje fizika, biologija i hemija koje objašnjavaju zakone prirode. Postoje književnost i istorija koje nas uranjaju u potpuno novi kontekst. Čime se bavi filozofija? I, što je najvažnije, kako to može biti korisno savremenom čoveku?
Filozofija: šta je to i zašto je potrebna
Zašto je potrebna filozofija, dobro ilustruje primer iz žanra fantastike: pretpostavimo da ste astronaut koji se srušio na njemu nepoznatu planetu. Ipak, preživeo je. Po izlasku sa pokvarenog svemirskog broda postavljate sebi i svetu oko sebe tri glavna pitanja:
Gde sam?
Kako to da saznam?
Šta da radim?
Kada ste daleko od kuće, dakle, prvo što nas zanima je gde smo stigli. Ovo je tačka oslonca odakle sve ostalo započinje. Ako nam je planeta nepoznata, tražimo potvrdu hipoteza koje se pojavljuju u našoj glavi. Da vidimo da li je planeta pogodna za život, kakvo je stanje u vazduhu i da li sunčeva svetlost dolazi ovde. Kada utvrdimo, makar približno, gde se nalazimo, postavlja se glavno pitanje: šta sada da s tim radimo?
Primer astronauta je alegorija života. Po pravilu lako možemo razumeti gde se nalazimo – što se tiče fizičke lokacije – ali imamo poteškoća u pokušaju da shvatimo zašto smo ovde i, što je najvažnije, zbog čega. Većina ljudi proživi svoje dane u ovom neznanju, s vremena na vreme doživljavajući radost, bes, tugu i druge emocije, ali potpuno nesvesni uzroka i posledica.
Ljudima nije očigledno da problem leži u ovim pitanjima bez odgovora i da postoji samo jedna nauka koja može odgovoriti na njih – filozofija.
Filozofija vam sigurno neće doslovno reći gde ste – Njujorku ili Zanzibaru – ali sigurno će pružiti metode da to saznate. Za razliku od bilo koje druge naučne oblasti, filozofija radi sa aspektima univerzuma koji su povezani sa svime. Da li se nalazimo u razumljivom, strukturnom i potpuno prepoznatljivom okruženju – ili smo, naprotiv, okruženi haosom i svetom neistraženih predmeta, čiju prirodu tek treba da naučimo? Kakav je naš odnos sa ovim objektima? Kakvi su oni u odnosu na nas – objekti ili, možda, subjekti? I uopšte: da li je objekat zaista onakav kakav izgleda?
Odgovorima na ova pitanja bavi se glavna grana filozofije – metafizika, ili, na jeziku Aristotela, being qua being („bitije kao takvo“). Druga grana – epistemologija – bavi se proučavanjem metoda ljudske spoznaje, pomoću kojih se analizira „bitije kao takvo“. Postoji i treća grana – etika, primenjena grana filozofije, jer se ona ne odnosi toliko na sve što postoji, već na određenu osobu i njen pogled na svet. Etika ili moral određuje skup vrednosti koji upravlja izborom i postupcima osobe, tj. predstavlja glavni regulator života ljudi. Posledice izbora upravo proučava politika – četvrta grana filozofije, čiji je objekat istraživanja principi postojećeg društvenog sistema. Politička filozofija vam neće reći koliko benzina i kog dana u nedelji ćete dobiti, ali će vam reći da li država ima pravo da uspostavi takve norme. Peta i poslednja grana filozofije je estetika, nauka o umetnosti koja se zasniva na metafizici, epistemologiji i etici. Umetnost ima posla sa potrebama u oblasti obnavljanja ljudskog saznanja.
Sada je otprilike postalo jasno od čega se sastoji filozofija, ali još uvek nema odgovora na pitanje „zašto je to potrebno običnom čoveku?“ Na prvi pogled može se činiti da se filozofija bavi proučavanjem apstraktnih ideja koje nemaju nikakve veze sa stvarnim životom. Međutim, to nije tako.
„Možda je to dobro u teoriji, ali u praksi ne funkcioniše“ – govorio je Platon.
„Ne mogu to da dokažem, ali osećam da je to istina“, govorio je Imanuel Kant.
„To može biti istinito za tebe, ali ne i za mene“, govorio je Vilijam Džejms.
„To je moglo da bude istina juče, ali ne i danas“, tvrdio je Hegel.
Da li vam ove fraze zvuče previše poznato? Verovatno. Zato što ih koristimo sa različitim intenzitetom u radu, u komunikaciji sa bliskim ljudima i u diskusijama. Međutim, to ne negira činjenicu da se slažemo sa zaključcima filozofa, koji su, po našem mišljenju, daleko od toga da znaju kako funkcioniše stvarni život.
Pa ipak, filozofi su ti koji shvataju koliko su čovek i svet oko njega kontradiktorni, ali takođe shvataju da je, uprkos protivrečnostima, sve povezano sa svime. Filozofija pomaže u formulisanju mišljenja o svetu, razumevanju njegove nelogičnosti, utvrđivanju šta je ispravno ili pogrešno za određenu osobu, situaciju i pojavu. Ona, moglo bi se reći, pomaže da se upozna ceo svet i primeni to znanje u svakodnevnom životu.
Kako filozof misli
Najbolji način za proučavanje filozofije, a istovremeno i sveta oko vas, je metod filozofskog istraživanja. Pristup jako podseća na detektivsku priču, u kojoj detektiv postavlja sebi cilj da po svaku cenu dođe do konačne istine, odnosno da utvrdi šta je istina, a šta laž. U radu detektiva najvažnije je utvrditi osnovu, fundament znanja koje se istražuje. Ako se napravi greška u osnovnim principima po kojima sistem funkcioniše, tada će se sve ostalo urušiti i prestati da bude „deo istraživanja“.
U filozofiji su takvi temelji metafizika i epistemologija. Na osnovu činjenice da je svet spoznatljiv, a um sposoban da ovlada ovim znanjem, možete razgovarati o etici, politici i estetici. Šta biste postigli ako, na primer, branite iskrenost kao osnovu etike, ali istovremeno tvrdeći da realnosti ne postoje?
Greška neprofesionalaca u filozofiji je navika sagledavanja posledica uz zanemarivanje njihovih uzroka.
Drugim rečima, svaki pogled na svet ili stav prema situaciji posledica su analize činjenica koje su temelj svakog znanja. Bez oslanjanja na nepokolebljive istine usvojene empirijski, nemoguće je formulisati ispravan, istinit stav prema situaciji. Dobra ilustracija može biti basna „Svinja pod hrastom“ I .A. Krilova, u kojoj je svinja, sakupivši žir sa zemlje u blizini hrasta, počela da kopa zemlju, pretpostavljajući da su ostali negde ispod.
„… Kada bi ka vrhu mogla da podigne njušku,
Tada bi joj jasno bilo
Da žir na meni raste“.
Neznalica je zaslepljena
Grdi nauku i učenje
I sve naučne radove,
Ne osećajući da uživa u njihovim plodovima.
Filozof, za razliku od svinje iz basne, uvek analizira činjenice koje su pred njim, pronalazi uzročno-posledične veze i tek posle toga donosi zaključke o svetu, politici ili umetnosti.
Ispostavilo se da je filozofija istovremeno teorijska i primenjena disciplina koja vam omogućava da upoznate osnove univerzuma, kao i da vidite posledice i uzroke tih osnova. Filozofija, moglo bi se reći, pomaže u formulisanju pogleda na svet, kao i sistema vrednosti, zasnovanog na stvarnom stanju stvari i istinskom znanju o svetu.
S ruskog preveo Zoran Milošević
