Delovi tela i čaure metaka bili su razbacani svuda oko plitkih grobova na nekoliko mesta oko gradića Huarez u Meksiku, kada su na teren izašli forenzičari lokalne policije. Delovi tela poslednji su u dugom nizu užasnih dokaza o ratu kartela koji već godinama besni uz južnu granicu SAD. Predsednik Donald Tramp na granicu rasporedio specijalce, na koje su, u najmanje dva navrata, sa meksičke teritorije pucali pripadnici kartela. Više od 430.000 ljudi je ubijeno i oko 60.000 nestalo u već dve decenije dugom ratu meksičkih vlasti i lokalnih kartela, do trenutka kada je američki predsednik Donald Tramp odlučio da ove brutalne organizacije upiše na prilično dug spisak terorističkih organizacija, rame uz rame sa Islamskom državom, Al kaidom, Hamasom, ali i iranskom Revolucionarnom gardom.
Nekoliko dana kasnije, u ponedeljak, naoružani pripadnici meksičkih kartela su sa ostrva Fronton koje se nalazi nasred reke Rio Grande, zapucali po američkim vojnicima i ubrzo zatim pobegli nazad u Meksiko.
Ubrzo, američka ambasada u Meksiko sitiju upozorila je američke građane da izbegavaju pogranična područja, pre svega zbog činjenice da je meksička policija na nekoliko mesta, uz puteve, otkrila improvizovane eksplozivne naprave, slične onima koje su pripadnici Al kaide i Islamske države postavljali pred američka vozila u Iraku.
Jedna od tih mina, raznela je automobil vladinog zvaničnika i ranila neimenovanu osobu u Rio Bravu 23. januara.
Gaza, Sirija, Ukrajina i sever Meksika
Američki zvaničnici navode da su pripadnici kartela „ozbiljno prostudirali“ ratove u Pojasu Gaze, Siriji i Ukrajini, nakon čega su nabavili značajan broj dronova sposobnih da nose eksploziv.
Osim dronova, oko 170.000 pripadnika različitih bandi u Meksiku ima na raspolaganju i nekoliko vrsta oklopnih vozila naoružanih teškim mitraljezima, moderno pešadijsko naoružanje i snajpere, ali i gomilu brutalnih ubica.
edan od kartela se, svojevremeno, hvalio kako je sa ukrajinskog ratišta nabavio protivtenkovske projektile „džavelin“.
Posledice akcija tih ubica glavni su predmet istrage forenzičara u Huarezu, koji su tokom 24 časa rada na terenu prikupili tela najmanje 73 osobe, čiji će identiteti biti utvrđeni kada se uzorci DNK uporede sa nekim od 3.700 ljudi nestalih u ovom regionu od kraja leta.
Ta tela rezultat su sukoba dve bande oko šverca droge i migranata preko južne granice SAD. Razlozi za ova ubistva su različiti i variraju od izdaje, krađe do ličnih obračuna.
Istovremeno, američki Federalni istražni biro smatra da se na platnom spisku kartela nalazi niz lokalnih političara, poslovnih ljudi, kao i pripadnika vojske i policije, što pogranične regione čini bezmalo posebnim državama.
edan od kartela se, svojevremeno, hvalio kako je sa ukrajinskog ratišta nabavio protivtenkovske projektile „džavelin“.
Posledice akcija tih ubica glavni su predmet istrage forenzičara u Huarezu, koji su tokom 24 časa rada na terenu prikupili tela najmanje 73 osobe, čiji će identiteti biti utvrđeni kada se uzorci DNK uporede sa nekim od 3.700 ljudi nestalih u ovom regionu od kraja leta.
Ta tela rezultat su sukoba dve bande oko šverca droge i migranata preko južne granice SAD. Razlozi za ova ubistva su različiti i variraju od izdaje, krađe do ličnih obračuna.
Istovremeno, američki Federalni istražni biro smatra da se na platnom spisku kartela nalazi niz lokalnih političara, poslovnih ljudi, kao i pripadnika vojske i policije, što pogranične regione čini bezmalo posebnim državama.
Amerika je na južnu granicu, u jednom od prvih poteza Trampove administracije, uputila oko 1.500 vojnika, nadajući se da će, uz pomoć lokalnih policijskih snaga, uspeti da zauzda pogranični kriminal.
Rat kartela
U prvim danima „nove realnosti“ na meksičkoj granici, pripadnici kartela nisu delovali ni malo uznemireni pretnjama iz Vašingtona, pa su ekipi televizisjke mreže Ej-Bi-Si dozvoli da ih prati u jednoj od noćnih akcija.
U terensko vozilo su utovarili dve automatske puške i nekoliko pištolja, koje su upravo dopremili iz SAD, odakle potiče gotovo svo oružje koje karteli koriste u obračunima.
Amerika, međutim, nije preterano zabrinuta zbog protoka naoružanja ka Meksiku, već je cela operacija smišljena kako bi se zaustavio šverc droge u suprotnom pravcu, pre svega fetanila od kojeg je u proteklih 12 meseci umrlo više od 70.000 ljudi.
U automobil iz kojeg su, nekoliko trenutaka ranije, izvadili oružje, objašnjava Ej-Bi-Si, mafijaši su ubacili 10.000 tableta fetanila, što u SAD vredi oko 50.000 dolara.
Posle droge, šverc imigranata je drugi najunosniji izvor prihoda za meksičke mafijaše, jer cena prelaska u SAD varira između 8.000, za Meksikance i ostale Latinoamerikance, do 20.000 dolara koliko ulazak u Ameriku košta nelegalne imigrante iz Kine i azijskih zemalja.
Meksiko u plamenu
Ukoliko nemaju dovoljno novca, useljenici se kartelima koji kontrolišu ove rute, mogu odužiti i na druge načine – recimo tako što prenesu paket kokaina ili fetanila.
Američke vlasti tvrde da je tokom 2023. godine u Ameriku nelegalno ušlo oko 2,5 miliona ljudi, odnosno 300.000 više nego godinu ranije, čime je broj ilegalnih useljenika u SAD dostigao neverovatnih 20 miliona, ili dvostruko više u odnosu na trenutak kada je Džozef Bajden ušao u Belu kuću.
Zid mlađeg Buša
Graditeljski trend, čije istorijske krhotine leže razbacane širom sveta, obnovio je u novije vreme, 2005. godine, mlađi Džordž Buš, koji je talas migranata iz Latinske Amerike odlučio da zaustavi podizanjem 1.000 kilometara duge ograde uz trostruko dužu granicu sa Meksikom.
Skok preko granice
Pet godina i nebrojeno milijardi dolara kasnije, Amerikanci su projekat obustavili, pošto se ispostavilo da će ograda, makar bila praćena razmeštanjem svakojakih sajber čudesa, dronova, termalnih kamera i graničnih patrola, teško zaustaviti sirotinju u „potrazi za srećom“, frazom koju su u elementarna prava stanovnika SAD „ugradili“ Tomas Džeferson i ostali oci nacije.
Pre nego što je projekat obustavljen, protivnici njegove izgradnje izračunali su da je za svakog ilegalnog imigranta koji je uhvaćen prilikom pokušaja prelaska granice potrošeno oko 40.000 dolara. Bušu je prebacivano i licemerje, jer je Amerika izgrađena na znoju i krvi imigranata.
Jurnjava za dolarima
Suštinski, Amerika je potrošila sumanutu količinu para na projekat koji je unekoliko usporio prelazak granice, ali nije preterano uticao na priliv ilegalnih imigranata iz Južne Amerike.
Serija Trampovih odluka vezanih za anarhiju na južnoj granici teško će ipak zaustaviti priliv migranata i droge, jer je potražnja za jeftinom radnom snagom i opijatima, jednostavno, prevelika.
