Američki Sekretarijat za finansije uveo je sankcije ruskim kompanijama iz energetskog sektora – Surgunjeftu i Gaspromnjeftu i njihovim podružnicama, sa ciljem da smanji prihode Moskve od prodaje energenata.
Među sankcionisanim kompanijama je i Naftna industrija Srbije (NIS), za koji Vašington navodi da je podružnica Gaspromnjefta u Srbiji. Od Srbije se traži potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije, što mora da bude završeno za 45 dana, rekao je u petak uveče srpski predsednik.
Ni dan posle razgovora u Beogradu sa Ričardom Vermom, zamenikom američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da mu sankcije nisu potpuno jasne.
Verma je rekao da je plan da se „ukloni vlasništvo Rusije u vlasničkoj strukturi“ NIS-a i da po Srbiju neće biti nikakvih ekonomskih posledica ako se to desi.
Međutim, Vučić kaže da je Srbija spremna da otkupi ruski deo, ali da nije jasno kako da to izvede.
„Mi da otimamo nečiju imovinu nećemo, pa ni rusku. Hoćemo da platimo, imamo para, samo nam recite gde i kome da platimo“, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare u subotu, 11. januara.
Dodao je da će narednih sedam do 10 dana tražiti dodatna pojašnjenja od Amerikanaca kako bi Srbija mogla da počne pregovore sa Rusima.
Ima svih naftnih derivata
Ponovio je da građani Srbije ne treba da brinu jer će biti i benzina i svih naftnih derivata.
NIS će pažljivo razmotriti sve detalje u vezi sa objavljenim informacijama, analizirati sve posledice po poslovanje i ostati usredsređena na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata, piše u saopštenju kompanije
„Snabdevenost lanca benzinskih stanica je redovna i poslovanje se obavlja nesmetano“, saopštio je NIS.
Ruska kompanija Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, vlasnik je oko 56 odsto akcija NIS-a, Republika Srbija kontroliše oko 30 odsto vlasništva, a ostatak manjinski akcionari. Gaspromnjeft je 2008. bez tendera kupio 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona evra, a stručnjaci su upozoravali da je prodaja bila „ispod cene“.
NIS i sankcije
Na listi američkog Sekretarijata za finansije, NIS je u riziku od sekundarnih sankcija.
I Velika Britanija se pridružila američkim sankcijama koje su uvedene i za plovila koja prevoze rusku naftu, ali i za imovinu i kompanije desetina poslovnih ljudi iz ruskog eneretskog sektora.
Gaspromnjeft, kompanija sa sedištem u Sankt Peterburgu, pod sankcijama je Amerike od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, zbog povezanosti sa Kremljom.
Prebacivanjem poslovanja na krovnu firmu Gasprom, sa kojom zemlje Evropske unije imaju ugovore o isporuci gasa i nafte, Rusija je dosad pokušavala da zaobiđe sankcije.
Iz Gaspromnjefta su saopštili da je odluka o uključivanju njene imovine na američku listu sankcija neosnovana i nelegitimna, kao i da se u poslednje dve godine pripremala za moguća ograničenja i da će nastaviti rad.
Iz NIS-a su rekli da se poslovanje obavlja neometano, da je snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a redovna, da Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate.
Šta sankcije znače za NIS, Srbiju i stanovništvo?
Zatvaranje Jadranskog naftovoda (JANAF) sa sedištem u Hrvatskoj mogla bi da bude jedna od direktnih posledica. A „ukoliko sankcije dugoročno ostanu na snazi, moguća bi bila i destabilizacija privrede“, smatra energetičar Miodrag Kapor.
„Inflacija bi porasla, smanjila bi se potrošnja, izvoz bi nam bio skuplji, strane kompanije bi bile obeshrabrene da dolaze u Srbiju, ali ipak ne bih očekivao neke posledice sankcija poput onih 1990-ih u Jugoslaviji“, kaže.
Iako saradnja sa NIS-om donosi „najveći prihod“ hrvatskoj kompaniji koja upravlja naftovodom, „ona ne bi rizikovala sopstveno poslovanje održavanjem saradnje sa NIS-om“, smatra on.
„Čak i da Evropska unija ne uvede sankcije, bilo koja firma iz EU ne bi rizikovala poslovanje sa kompanijom pod američkim sankcijama, kako i sama ne bi posledično dobila sankcije“, objašnjava energetičar.
Sirova nafta koju Srbija kupuje, dolazi u rafineriju u Pančevu uglavnom Jadranskim naftovodom preko Hrvatske.
Po dolasku brodskim tankerima, dalje se za Srbiju transportuje cevovodom od hrvatske luke Omišalj na Krku.
Reagujući na odluku o američkim i britanskim sankcijama, iz JANAF-a kažu da će u narednih 45 dana pokušati da nađu rešenje za nastavak saradnje.
U saopštenju se dodaje da je NIS njihov dugogodišnji i najveći poslovni partner, s kojim ima sklopljeni ugovor o transportu 10 miliona tona nafte od 1. januara 2024. do 31. decembra 2026. godine.
Šta kaže Hrvatska?
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da već nekoliko nedelja traje komunikacija hrvatske vlade i američkih vlasti zbog sankcija Gaspromnjeftu i Naftnoj industriji Srbije, koje pogađaju JANAF.
„Nama je važno da ovaj paket sankcija ostavlja 45 dana vlastima Srbije da reše pitanje vlasništva u NIS-u“, rekao je Plenković.
Podsetio je da 95 odsto nafte koja dolazi u Srbiju ide kroz JANAF, koji je zbog toga važan za energetsku i ekonomsku sigurnost Srbije.
„Interes je Hrvatske da se tih 45 dana iskoristi kako bi se rešilo pitanje vlasništva. Mi želimo da JANAF i dalje snabdeva Srbiju, jer želimo i ekonomsku i energetsku stabilnost našeg suseda, što srpske vlasti znaju i ovo govorim zbog građana“, rekao je Plenković.
Klauzula
U ugovoru hrvatske i srpske kompanije postoji „klauzula o višoj sili“, koja podrazumeva da se ugovor automatski raskida u takvim okolnostima, prenosi list Danas.
U slučaju žalbe NIS-a na takvu odluku odlučivao bi arbitražni sud.
Uprkos važnosti ovog naftovoda za Srbiju, sankcije NIS-u ne bi nužno direktno uticale na sigurnost snabdevanja tržišta u kratkom roku, kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za ekonomiku energetike, za BBC na srpskom.
„Ima dovoljno instrumenata i učesnika na tržištu da se očuva ili poboljša sigurnost snabdevanja, ali je očigledno da sigurnost snabdevanja zahteva više pažnje i više sredstava Vlade Srbije“, dodaje.
Cene naftnih derivata i ogreva u Srbiji „već odražavaju uvećane troškove snabdevanja i percepciju rizika koja postoji na tržištu“, ocenjuje on.
Iako ne očekuje veće nestabilnosti ukoliko ne bude poremećaja na mediteranskom i evropskom tržištu, u Srbiji postoji „potreba da se sigurnost snabdevanja postavi na solidnije temelje, jer moze da dođe do kumulacije više različitih rizika“, ukazuje Kovačević.
Srbija oko tri četvrtine nafte dobija iz uvoza, najviše iz Iraka (52 odsto) i Rusije (47 odsto).
NIS je uz Elektroprivredu Srbije kompanija sa najvećim prihodom na domaćem tržištu, pokazuju podaci za 2023. godinu Agencije za privredne registre.
Ta firma učestvuje sa devet odsto u državnom budžetu, govorio je Vučić.
„Posledično bi moglo da dođe i do nestašice goriva, jer NIS kontroliše oko 80 odsto tržišta goriva u Srbiji. Srbija ima strateške rezerve za oko dva meseca, ali bi nakon toga usledila destabilizacija“, dodaje Kapor.
Ima li izlaza za Srbiju?
Od početka rata u Ukrajini, pominjano je više modela za promene u vlasništvu NIS-a. Jedan od njih je nacionalizacija kompanije, ali je Vučić takvu mogućnost odbacio u maju 2022. godine.
Srbija bi mogla i da delimično ili u potpunosti otkupi akcije ruske kompanije u NIS-u, ali i da većinski udeo u vlasništvu pređe na drugu inostranu kompaniju, čime bi se izbegle sankcije Sjedinjenih Država.
„Otkup akcija Gasproma ne bi bio problem za Srbiju, to može da se sprovede bez prevelikih posledica po budżet, jer bi izgradnja nacionalnog stadiona, na primer, bila višestruko vrednija investicija“, kaže Kapor.
Vrednost jedne akcije NIS-a na Beogradskoj berzi bila je 678 dinara 16. decembra, posle pada od 10 odsto posle objavljivanja mogućih sankcija, a ukupna cena otkupa ruskih akcija u NIS-u mogla bi da iznosi i više od 1,5 milijardi evra, ocenjuju stručnjaci.
Slično rešenje pronašli su u Nemačkoj, gde je akcije kompanije Sefe, koja se bavi uvozom gasa i do početka rata bila je u vlasništvu Rosnefta, država otkupila po tržišnim uslovima od ruskih vlasnika.
Još jedan izlaz za Srbiju mogli bi da budu pregovori sa Vašingtonom ili Moskvom i razrešenje situacije diplomatskim putem.
Rešenje bi moglo da bude i uvođenje sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini, što Srbija, uz Belorusiju, jedina od evropskih zemalja nije uradila. Vučić je polovinom decembra od Vlade Srbije tražio formiranje radne grupe koja će se baviti sankcijama NIS-u.
Efekti sankcija na NIS zavisiće od „vrste i dubine“ ovih mera, kaže Aleksandar Kovačević.
„Mogu se uskratiti razne transportne ili finansijske usluge, oprema, rezervni delovi ili profesionalne usluge, a ukoliko do toga dođe, poslovanje bi moglo ozbiljno da bude otežano“, kaže savetnik brojnih međunarodnih organizacija, poput Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
Kazna za Srbiju ili Bajdenova ‘osvetnička politika’ prema Trampu
Zbog trenutka u kojem je odluka doneta, ona bi mogla da se tumači kao deo „osvetničke politike Džozefa Bajdena prama Trampu“, „kratkovid i kontraproduktivan potez“, kaže spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za BBC na srpskom.
„Pre šest meseci ili godinu dana, situacija je faktički bila ista po pitanju vlasništva NIS-a i politike Srbije prema Rusiji. Ako smo zaslužili sankcije, onda smo ih zaslužili i pre godinu dana. A o tome nije bilo ni govora. Pa su sankcije mnogo više adresirane na Trampa, nego na Beograd, koji je kolateralna šteta“, smatra Jakšić.
Zbog tajminga, ali i prirode mera koje bi Amerika uvela NIS-u, Tramp bi mogao i politički da profitira njihovim ukidanjem.
„Verujem da bi ih ukinuo vrlo brzo i posledično bio još više slavljen u Srbiji kao neko ko je spasava da se ne smrzne tokom zime“, kaže Jakšić.
Izvršne naredbe, kao jedan od instrumenata na raspolaganju američkih predsednika, stupaju na snagu odmah po donošenju, pa bi takvim potezom Donald Tramp mogao brzo da spreči posledice sankcija po Srbiju.
„Jedino je pitanje da li bi se sankcije Srbiji tako brzo našle na Trampovoj agendi, osim ako mu saradnici ukažu da ima priliku da zabeleži jedan dobar poen.
„Sankcije poput ovih imaju negativnu političku dimenziju po Ameriku, jer pojačavaju antiameričko i antizapadno raspoloženje u zemlji u kojoj je to na već zavidnom nivou“, dodaje Jakšić.
