Амерички Секретаријат за финансије увео је санкције руским компанијама из енергетског сектора – Сургуњефту и Гаспромњефту и њиховим подружницама, са циљем да смањи приходе Москве од продаје енергената.
Међу санкционисаним компанијама је и Нафтна индустрија Србије (НИС), за који Вашингтон наводи да је подружница Гаспромњефта у Србији. Од Србије се тражи потпуни излазак руског интереса из компаније, што мора да буде завршено за 45 дана, рекао је у петак увече српски председник.
Ни дан после разговора у Београду са Ричардом Вермом, замеником америчког државног секретара за управљање и ресурсе, председник Србије Александар Вучић каже да му санкције нису потпуно јасне.
Верма је рекао да је план да се „уклони власништво Русије у власничкој структури“ НИС-а и да по Србију неће бити никаквих економских последица ако се то деси.
Међутим, Вучић каже да је Србија спремна да откупи руски део, али да није јасно како да то изведе.
„Ми да отимамо нечију имовину нећемо, па ни руску. Хоћемо да платимо, имамо пара, само нам реците где и коме да платимо“, рекао је Вучић на заједничкој конференцији за новинаре у суботу, 11. јануара.
Додао је да ће наредних седам до 10 дана тражити додатна појашњења од Американаца како би Србија могла да почне преговоре са Русима.
Има свих нафтних деривата
Поновио је да грађани Србије не треба да брину јер ће бити и бензина и свих нафтних деривата.
НИС ће пажљиво размотрити све детаље у вези са објављеним информацијама, анализирати све последице по пословање и остати усредсређена на очување стабилности на домаћем тржишту нафтних деривата, пише у саопштењу компаније
„Снабдевеност ланца бензинских станица је редовна и пословање се обавља несметано“, саопштио је НИС.
Руска компанија Гаспромњефт, ћерка фирма Гаспрома, власник је око 56 одсто акција НИС-а, Република Србија контролише око 30 одсто власништва, а остатак мањински акционари. Гаспромњефт је 2008. без тендера купио 51 одсто акција НИС-а за 400 милиона евра, а стручњаци су упозоравали да је продаја била „испод цене“.
НИС и санкције
На листи америчког Секретаријата за финансије, НИС је у ризику од секундарних санкција.
И Велика Британија се придружила америчким санкцијама које су уведене и за пловила која превозе руску нафту, али и за имовину и компаније десетина пословних људи из руског енеретског сектора.
Гаспромњефт, компанија са седиштем у Санкт Петербургу, под санкцијама је Америке од 2022. године и почетка рата у Украјини, због повезаности са Кремљом.
Пребацивањем пословања на кровну фирму Гаспром, са којом земље Европске уније имају уговоре о испоруци гаса и нафте, Русија је досад покушавала да заобиђе санкције.
Из Гаспромњефта су саопштили да је одлука о укључивању њене имовине на америчку листу санкција неоснована и нелегитимна, као и да се у последње две године припремала за могућа ограничења и да ће наставити рад.
Из НИС-а су рекли да се пословање обавља неометано, да је снабдевеност ланца бензинских станица НИС-а редовна, да Рафинерија нафте Панчево ради у нормалном режиму рада, те на тржиште испоручује све неопходне нафтне деривате.
Шта санкције значе за НИС, Србију и становништво?
Затварање Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) са седиштем у Хрватској могла би да буде једна од директних последица. А „уколико санкције дугорочно остану на снази, могућа би била и дестабилизација привреде“, сматра енергетичар Миодраг Капор.
„Инфлација би порасла, смањила би се потрошња, извоз би нам био скупљи, стране компаније би биле обесхрабрене да долазе у Србију, али ипак не бих очекивао неке последице санкција попут оних 1990-их у Југославији“, каже.
Иако сарадња са НИС-ом доноси „највећи приход“ хрватској компанији која управља нафтоводом, „она не би ризиковала сопствено пословање одржавањем сарадње са НИС-ом“, сматра он.
„Чак и да Европска унија не уведе санкције, било која фирма из ЕУ не би ризиковала пословање са компанијом под америчким санкцијама, како и сама не би последично добила санкције“, објашњава енергетичар.
Сирова нафта коју Србија купује, долази у рафинерију у Панчеву углавном Јадранским нафтоводом преко Хрватске.
По доласку бродским танкерима, даље се за Србију транспортује цевоводом од хрватске луке Омишаљ на Крку.
Реагујући на одлуку о америчким и британским санкцијама, из ЈАНАФ-а кажу да ће у наредних 45 дана покушати да нађу решење за наставак сарадње.
У саопштењу се додаје да је НИС њихов дугогодишњи и највећи пословни партнер, с којим има склопљени уговор о транспорту 10 милиона тона нафте од 1. јануара 2024. до 31. децембра 2026. године.
Шта каже Хрватска?
Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је да већ неколико недеља траје комуникација хрватске владе и америчких власти због санкција Гаспромњефту и Нафтној индустрији Србије, које погађају ЈАНАФ.
„Нама је важно да овај пакет санкција оставља 45 дана властима Србије да реше питање власништва у НИС-у“, рекао је Пленковић.
Подсетио је да 95 одсто нафте која долази у Србију иде кроз ЈАНАФ, који је због тога важан за енергетску и економску сигурност Србије.
„Интерес је Хрватске да се тих 45 дана искористи како би се решило питање власништва. Ми желимо да ЈАНАФ и даље снабдева Србију, јер желимо и економску и енергетску стабилност нашег суседа, што српске власти знају и ово говорим због грађана“, рекао је Пленковић.
Клаузула
У уговору хрватске и српске компаније постоји „клаузула о вишој сили“, која подразумева да се уговор аутоматски раскида у таквим околностима, преноси лист Данас.
У случају жалбе НИС-а на такву одлуку одлучивао би арбитражни суд.
Упркос важности овог нафтовода за Србију, санкције НИС-у не би нужно директно утицале на сигурност снабдевања тржишта у кратком року, каже Александар Ковачевић, стручњак за економику енергетике, за ББЦ на српском.
„Има довољно инструмената и учесника на тржишту да се очува или побољша сигурност снабдевања, али је очигледно да сигурност снабдевања захтева више пажње и више средстава Владе Србије“, додаје.
Цене нафтних деривата и огрева у Србији „већ одражавају увећане трошкове снабдевања и перцепцију ризика која постоји на тржишту“, оцењује он.
Иако не очекује веће нестабилности уколико не буде поремећаја на медитеранском и европском тржишту, у Србији постоји „потреба да се сигурност снабдевања постави на солидније темеље, јер мозе да дође до кумулације више различитих ризика“, указује Ковачевић.
Србија око три четвртине нафте добија из увоза, највише из Ирака (52 одсто) и Русије (47 одсто).
НИС је уз Електропривреду Србије компанија са највећим приходом на домаћем тржишту, показују подаци за 2023. годину Агенције за привредне регистре.
Та фирма учествује са девет одсто у државном буџету, говорио је Вучић.
„Последично би могло да дође и до несташице горива, јер НИС контролише око 80 одсто тржишта горива у Србији. Србија има стратешке резерве за око два месеца, али би након тога уследила дестабилизација“, додаје Капор.
Има ли излаза за Србију?
Од почетка рата у Украјини, помињано је више модела за промене у власништву НИС-а. Један од њих је национализација компаније, али је Вучић такву могућност одбацио у мају 2022. године.
Србија би могла и да делимично или у потпуности откупи акције руске компаније у НИС-у, али и да већински удео у власништву пређе на другу инострану компанију, чиме би се избегле санкције Сједињених Држава.
„Откуп акција Гаспрома не би био проблем за Србију, то може да се спроведе без превеликих последица по будżет, јер би изградња националног стадиона, на пример, била вишеструко вреднија инвестиција“, каже Капор.
Вредност једне акције НИС-а на Београдској берзи била је 678 динара 16. децембра, после пада од 10 одсто после објављивања могућих санкција, а укупна цена откупа руских акција у НИС-у могла би да износи и више од 1,5 милијарди евра, оцењују стручњаци.
Слично решење пронашли су у Немачкој, где је акције компаније Сефе, која се бави увозом гаса и до почетка рата била је у власништву Роснефта, држава откупила по тржишним условима од руских власника.
Још један излаз за Србију могли би да буду преговори са Вашингтоном или Москвом и разрешење ситуације дипломатским путем.
Решење би могло да буде и увођење санкција Москви због рата у Украјини, што Србија, уз Белорусију, једина од европских земаља није урадила. Вучић је половином децембра од Владе Србије тражио формирање радне групе која ће се бавити санкцијама НИС-у.
Ефекти санкција на НИС зависиће од „врсте и дубине“ ових мера, каже Александар Ковачевић.
„Могу се ускратити разне транспортне или финансијске услуге, опрема, резервни делови или професионалне услуге, а уколико до тога дође, пословање би могло озбиљно да буде отежано“, каже саветник бројних међународних организација, попут Уједињених нација, Светске банке и Међународне агенције за енергетику (ИЕА).
Казна за Србију или Бајденова ‘осветничка политика’ према Трампу
Због тренутка у којем је одлука донета, она би могла да се тумачи као део „осветничке политике Џозефа Бајдена прама Трампу“, „кратковид и контрапродуктиван потез“, каже спољнополитички аналитичар Бошко Јакшић за ББЦ на српском.
„Пре шест месеци или годину дана, ситуација је фактички била иста по питању власништва НИС-а и политике Србије према Русији. Ако смо заслужили санкције, онда смо их заслужили и пре годину дана. А о томе није било ни говора. Па су санкције много више адресиране на Трампа, него на Београд, који је колатерална штета“, сматра Јакшић.
Због тајминга, али и природе мера које би Америка увела НИС-у, Трамп би могао и политички да профитира њиховим укидањем.
„Верујем да би их укинуо врло брзо и последично био још више слављен у Србији као неко ко је спасава да се не смрзне током зиме“, каже Јакшић.
Извршне наредбе, као један од инструмената на располагању америчких председника, ступају на снагу одмах по доношењу, па би таквим потезом Доналд Трамп могао брзо да спречи последице санкција по Србију.
„Једино је питање да ли би се санкције Србији тако брзо нашле на Трамповој агенди, осим ако му сарадници укажу да има прилику да забележи један добар поен.
„Санкције попут ових имају негативну политичку димензију по Америку, јер појачавају антиамеричко и антизападно расположење у земљи у којој је то на већ завидном нивоу“, додаје Јакшић.
