Naša vina i „srpski povrtni kavijar” već nekoliko godina osvajaju gurmane u Zemlji izlazećeg sunca.
Stara izreka kaže da put do srca vodi preko stomaka. Deo te izreke izgleda se pokazao kao tačan kada je reč o našim odnosima s Japanom. Jer, već nekoliko godina naša vina i ajvar kao delo naše tradicionalne kuhinje, polako zauzimaju japanske trpeze i osvajaju nagrade.
Zasluge pripadaju Takako Šmit
Najvećeg udela u tome ima kompanija „Makoto investment”, odeljenje za trgovinu „Mondo delišes” na čijem čelu je Takako Šmit. Ova kompanija je stalni gost i na manifestaciji „Vinska vizija Otvorenog Balkana”.
Treći put učestvujemo na ovom sajmu i svaki put je sve bolje. Otkrivamo nove vinarije iz Srbije i odlična vina, pa nam je teško da se odlučimo za saradnju s dve ili tri– kaže za „Magazin” Takako.
Sve je počelo 2013. kada su predstavnici njene kompanije bili u Beogradu da bi promovisali japansku poslovnu filozofiju – kaizen i saradnju Srbije i Japana.
Autohtone sorte, ali i brendirana vina
Već tada su direktori korporacije bili oduševljeni domaćim vinima. Među njima je i njen suprug, kome su srpska vina mera za sva ostala. Kaizen je metoda stalnog poboljšanja poslovanja, u svim sferama od proizvodnje i inženjeringa, preko logistike, do uslužnih delatnosti i medicine.
Potiče od japanske reči „kai” koja znači „promena” i reči „zen” koja znači „dobro, bolje”. Odnosno, promena nabolje.
Prošlo je nekoliko godina nakon te posete, kako bi se završile neke procedure, pa su naša vina „krenula” na put ka Japanu. Od skromnih početaka, odnosno četiri vrste vina s naših prostora na japanskom tržištu, sada u ovu zemlju izvozimo više od dvadeset vrsta.
Saradnja je u početku bila svedena na vinarije iz centralne Srbije, a sada su u posao uključeni i proizvođači iz Vojvodine.
Na japanskom tržištu su plasirali srpska vina
Na naše tržište plasirali smo vina koja se prave od autohtonih sorti grožđa, poput prokupca i tamjanike. To se neće promeniti, ali se trudimo da pronađemo brendirana vina koja su izuzetnog ukusa, jer Srbija ne nudi samo autohtone sorte, već ima i druga, izuzetna vina – kaže Takako Šmit.
Objašnjava i da se srpska vina po jednoj osobini razlikuju od drugih:
Naša vina ne sadrže sorbin, što u stvari znači kao da su organska. Mi, nažalost, nemamo etiketu Evropske unije na kojoj piše da je vino organsko, ali je u istom nivou. Japanci se izuzetno razumeju i u hranu i u pića i zbog toga naša vina visoko rangiraju.
Ona naglašava da su predstavnici njene kompanije u poslednje vreme „otkrili” i rakiju. Dobra je, mnogima se sviđa, ali se razlikuje od japanskog tradicionalnog pića sakea, jer je mnogo jača.
Vinima se pridružio i ajvar
Vinima se u međuvremenu pridružio i ajvar, kojem ne odolevaju ni istančana nepca stanovnika Zemlje izlazećeg sunca.
Prva iz njihove firme kojoj je ajvar „zaveo” nepca bila je Takako.
Ajvar i to blagi prvi put sam probala u hotelu za doručak i čim sam počela da ga jedem, raspitala sam se kako se pravi. Ponovo sam ga videla u prodavnici na aerodromu. Ubrzo sam se, preko srpskih predstavnika, povezala s proizvođačima iz Leskovca. Želela sam da ajvar predstavim mojim sunarodnicima koji imaju izuzetno istančan ukus.
Ajvar se „ušuškao“ u japanska jela
Istinu govoreći, vaša srpska kuhinja i naša su kao dve planete. Ako pogledate kako se mi hranimo, a kako vi, ajvar ne bi trebalo ni u šta da se uklapa, a u stvari se tako lepo „ušuškao” uz mnoga naša jela.
Ima jako puno Japanaca koji su gurmani i vole da kuvaju i da eksperimentišu. I kada se oni upuste u ta egzotična istraživanja, nastanu gurmanske čarolije i kombinacije koje ni sami ne bi mogli da zamislite – priča naša sagovornica.
Kao primer navodi oden, jelo najsličnije našoj supi, temeljcu, ali na bazi ribe. Kada se u odenu dugo kuvaju neke namirnice, poput jaja, pljeskavica od ribe, mesa, krompira, kobasica, bele repe, i kad se stave na tanjir kraj ajvara, odlično se uklapaju.
Meni su, recimo, pljeskavice od ribe s ajvarom savršene – ističe Takako.
Često se ajvar upotrebljava i uz takozvani sembe. To su riblji odresci, po debljini slični našem čipsu i mogu imati različit ukus. „Čips” od ribe s ukusom raka i ajvarom kombinacija je kojoj se teško može odoleti. Uz to odlično ide srpsko belo vino od muskatnog grožđa koje se zove sila.
Ajvar Japanci jedu u svako doba dana. Ali za doručak Takako ga najčešće koristi uz pržena jaja i uz hleb sa sirom ili orasima, smokvama…
Put do stomaka Japanaca je bio težak
Da bismo došli do stomaka Japanaca, naglašava Takako, moralo se preći mnogo planina. Jer, kada oni kažu paprika, misle na onu vrstu koju mi zovemo babura. Naša šilja, poput čuvene kurtovke, iako je blaga varijanta paprike, crvene je boje, a njima je to asocijacija za ljuto. Japanci jedu ljuto, ali neće se odmah uhvatiti za proizvod na kojem se nalazi ova vrsta paprike.
Zbog toga smo, da bismo se prilagodili njihovom načinu gastronomskog razmišljanja, na tegli ajvara stavili etiketu s baburom. Za nas je bilo jako važno da Japanci čim vide nalepnicu, odmah znaju da je reč o jelu koje se pravi od paprika. Ne postoji Japanac koji je probao ajvar a da nije obavezno kupio teglu, ističe simpatična Japanka.
Sada se ajvar kupuje onlajn, što je tamo uobičajen način kupovine, ima ga i u restoranima i na prezentacijama robe u prodavnicama.
Kajmak i pršuta na čekanju
Posebno dobro sarađujemo sa srpskom ambasadom u Japanu. Ajvar je bio prikazan i u jednoj popularnoj televizijskoj emisiji. Posle toga javljaju nam se zainteresovani iz svih delova Japana – naglašava Takako.
Njoj se posebno dopadaju i goveđa pršuta i kajmak. Da bi se oni izvezli u Japan, potrebni su posebni uslovi, što je za sada komplikovana procedura.
U Japanu se može naći naša malina, ali na tržište ne dolazi preko naših kompanija, već preko posrednika.
