Kina, Švajcarska i Indija imaju najveće rezerve zlata, pokazuju podaci nacionalnih centralnih banaka.
Krajem septembra 2024. godine devizni aktivi svetskih centralnih banaka iznosili su 14,3 triliona dolara u poređenju sa 12,9 triliona dolara godinu dana ranije.
Apsolutni lider u njihovom rastu bila je Kina. Ona je povećala svoje zlatne i devizne aktive za 263,3 milijarde dolara. Na drugom mestu je Švajcarska sa povećanjem rezervi za 131,9 milijardom. Treća je Indija sa 118,1 milijardu dolara.
Rezerve Nemačke su u protekloj godini povećane za 67,2 milijarde dolara, Francuske za 66,1 milijardu dolara, a Rusije za 64,7 milijardi dolara.
U prvih deset su i Singapur sa povećanjem od 52,4 milijarde dolara. Poljska je uvećala rezerve zlata za 38,8 milijardi dolara i Brazil sa 31,7 milijardi dolara.
Još dvadeset regulatora, uključujući centralne banke Turske, Japana i Meksika, povećalo je svoje aktive za deset do 30 milijardi dolara. Kod ostalih sedamdeset rast je bio do deset milijardi dolara.
Istovremeno, svaki deseti finansijski regulator zabeležio je smanjenje svojih rezervi. One su najviše smanjene u Bangladešu – za 2 milijarde dolara, Dominikanskoj Republici za 1,4 milijarde dolara i Ukrajini za 820 miliona dolara.
Devizne aktive smanjene se u Paragvaju, Estoniji, Kuvajtu, Gruziji, Jermeniji, Ugandi i Bahamima.
Po obimu deviznih rezervi, Kina je zadržala svoje dugogodišnje svetsko vođstvo. Na kraju septembra 2024. godine njene aktive iznosile su 3,57 triliona dolara. Japan je zauzeo drugo mesto sa 1,25 triliona. Švajcarska je na trećem mestu sa aktivom od 950 milijardi dolara.
Četvrto mesto zauzela je Indija, koja je akumulirala aktive vredne 706 milijardi, a na petom mestu je Rusija sa 634 milijarde dolara.
Istraživanje je izvedeno na osnovu informacija nacionalnih centralnih banaka sto ekonomija sveta, koje su krajem decembra 2024. godine objavile podatke za septembar.
