Кина, Швајцарска и Индија имају највеће резерве злата, показују подаци националних централних банака.
Крајем септембра 2024. године девизни активи светских централних банака износили су 14,3 трилиона долара у поређењу са 12,9 трилиона долара годину дана раније.
Апсолутни лидер у њиховом расту била је Кина. Она је повећала своје златне и девизне активе за 263,3 милијарде долара. На другом месту је Швајцарска са повећањем резерви за 131,9 милијардом. Трећа је Индија са 118,1 милијарду долара.
Резерве Немачке су у протеклој години повећане за 67,2 милијарде долара, Француске за 66,1 милијарду долара, а Русије за 64,7 милијарди долара.
У првих десет су и Сингапур са повећањем од 52,4 милијарде долара. Пољска је увећала резерве злата за 38,8 милијарди долара и Бразил са 31,7 милијарди долара.
Још двадесет регулатора, укључујући централне банке Турске, Јапана и Мексика, повећало је своје активе за десет до 30 милијарди долара. Код осталих седамдесет раст је био до десет милијарди долара.
Истовремено, сваки десети финансијски регулатор забележио је смањење својих резерви. Оне су највише смањене у Бангладешу – за 2 милијарде долара, Доминиканској Републици за 1,4 милијарде долара и Украјини за 820 милиона долара.
Девизне активе смањене се у Парагвају, Естонији, Кувајту, Грузији, Јерменији, Уганди и Бахамима.
По обиму девизних резерви, Кина је задржала своје дугогодишње светско вођство. На крају септембра 2024. године њене активе износиле су 3,57 трилиона долара. Јапан је заузео друго место са 1,25 трилиона. Швајцарска је на трећем месту са активом од 950 милијарди долара.
Четврто место заузела је Индија, која је акумулирала активе вредне 706 милијарди, а на петом месту је Русија са 634 милијарде долара.
Истраживање је изведено на основу информација националних централних банака сто економија света, које су крајем децембра 2024. године објавиле податке за септембар.
