U crkvi Svetog Nikole u Prištini, koja je u Martovskom pogromu 2004. godine spaljena, a posle nekoliko godina i obnovljena, liturgijom i rezanjem slavskog kolača proslavljena je hramovna slava.
Liturgiju je, pred više desetina vernika, služio prištinski paroh Staniša Arsić. On je u svojoj besedi istakao da su srpski narod, od davnina pa do danas, zadesile mnoge nevolje. Zahvalio je vernicima što se te crkve u Prištini sete i u ostalim danima.
„Ugledajmo se braćo i sestre, makar jedan deo, na Svetog Nikolu. Znajte da samo sa našim trudom, mi ćemo se upodobiti Gospodu i On će nam to uzeti za dobro. Zahvaljujem svima koji se sete da dođu i obiđu ovaj hram. Ne samo o slavi, nego i o drugim nedeljama i praznicima. Pobožni smo onda kada držimo zapovesti, kada činimo sve ono što naša crkva zapoveda, ali bez pričešća i liturgije nismo ništa“, poručio je paroh Staniša.
Stradalna crkva kojoj se Srbi vraćaju
Kolačar, Stefan Jovanović iz Livađa istakao je da je ovo poseban dan za njega i njegovu porodicu.
„Sveti Nikola nas je okupio da se pomolimo za spasenje naroda na ovim prostorima. Pozivam vernike da dođu. Ne samo na ovaj praznik, već kada god nađu vremena, da se povere veri, da verujemo u Boga, da nakon svih godina ostanemo svoji na svome, slaveći Hrista Boga. Za mene je ovo poseban dan, jer mi je ukazana čast da budem domaćin. Želim da svi koji slave, slavu provedu u miru i blagostanju. Crkva u Prištini, život u njoj ide dalje. Za Prištinu kažu da je sivi grad, ali samo onaj ko je bio ovde, zna da je Priština bila i ostaće grad koji ima dušu, kao i ovaj hram“, rekao je Jovanović.
Porodica Aleksandre Jovanović iz Gračanice biće kolačar sledeće godine. Kako je istakla, to je posebna čast.
„Sveti Nikola je od davnina zaštitnik moje porodice, pa je samim tim i čast mnogo veća, s obzirom da ćemo mi biti domaćini naredne godine“, istakla je ona.
Crkvu Svetog Nikole sagradili su pravoslavni Srbi iz Prištine 1833. godine na temeljima srednjovekovnog srpskog pravoslavnog manastira. Međutim, ona je zapaljena zajedno sa parohijskim domom u Martovskom pogromu 2004. godine. Obnovljena je nekoliko godina kasnije.
