Tokom protekle godine cena zlata porasla je za više od 31%, što je premašilo čak i američki berzanski indeks S&P500. To je navelo mnoge ljude da odluče da uključe zlato u svoj investicioni portfelj. Ali kako to učiniti? Da li je svo zlato investicija? Kako da znamo koja opcija je prava za nas?
Zlatni nakit nije investicija
Važno je razjasniti da nakit nije oblik investiranja u zlato. Razlog je taj što je konačna cena nakita daleko viša u odnosu na međunarodnu cenu zlata.
Konačna cena nakita sastoji se od:
cene plemenitih i neplemenitih metala koji se nalaze u leguri (zlato, srebro, bakar, platina itd.), troškova raznih kamenčića i elemenata koji nisu u leguri nakita, troškova dizajna i rada – koji su otprilike jednaki ceni plemenitih metala, što već udvostručuje cenu u poređenju sa međunarodnom cenom, troškova transporta i logistike, profitnih marži svih kompanija uključenih u proizvodnju nakita i poreza na dodatu vrednost (PDV).
Na taj način, komad nakita može dostići cenu i do tri puta veću od cene zlata koje sadrži. Najvažniji i presudni faktor u razmatranju nakita kao investicije je PDV od 20%, koji se momentalno gubi prilikom preprodaje nakita. Zlatni nakit može se preprodati za prihvatljivu cenu i svakako predstavlja objekat vrednosti, ali se ne može karakterisati kao investicija.
Investiciono zlato i poluge
Ako želimo da investiramo u fizičko zlato koje možemo držati u rukama, najbolji izbor su zlatne poluge i zlatnici. Oni imaju globalno standardizovane karakteristike, a zakonodavstvo određuje koji proizvodi su investicionog kvaliteta.
Zlatnici moraju ispunjavati sledeće kriterijume:
sadržavati najmanje 90% zlata (minimum 21,6 karata), biti proizvedeni nakon 1800. godine,biti ili su nekad bili zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji izdavaoca i prodajna cena ne sme premašiti međunarodnu cenu zlata za više od 80%.
Standardizovani zlatnik od jedne trojske unce (31,1 gram) obično ima cenu koja je 5%-7% viša od međunarodne cene zlata.
Standardi za zlatne poluge
Što se tiče zlatnih poluga, zakonodavstvo nalaže da moraju biti sečene ili liveno oblikovane i sadržavati najmanje 99,5% zlata. Manje poluge (do 100 grama) dolaze u plastičnom pakovanju koje služi kao sertifikat autentičnosti. Cena jedne unce zlata u obliku poluge obično je 4%-5% viša od međunarodne cene.
Najvažnije, investiciono zlato nije podložno PDV-u u EU, a ni u Srbiji. Ovo ga čini pravom investicijom.
Popularnost fizičkog zlata
Fizičko investiciono zlato postaje sve popularnija investicija širom sveta pa i u Srbiji. Periodi visoke inflacije, ekonomske nestabilnosti i geopolitičkih tenzija motivišu sve više investitora da ulažu u zlato. Njegova standardizacija omogućava preprodaju po sličnim cenama širom sveta.
Za one koji ne žele da poseduju fizičko zlato, moguća je kupovina „papirnog zlata“.
Prednosti i rizici „papirnog zlata“
Ovaj proces podrazumeva kupovinu udela u fondovima za trgovinu zlatom (kao što su GLD, IAU ili OUNZ), pri čemu investitor dobija garanciju da je kupljena količina zlata deponovana. Međutim, ovaj tip ulaganja nosi rizik treće strane, jer sigurnost investicije zavisi od drugog subjekta.
Kupovina „papirnog zlata“ je mnogo jeftinija od svih drugih metoda, jer nema troškova pakovanja i logistike kao kod fizičkih proizvoda. Cena udela u fondu obično iznosi 0,3%-0,5% više od međunarodne cene zlata, što pokriva troškove skladištenja i profit menadžera fonda.
Koju god opciju smatrali optimalnom, važno je da proučite šta ulaganje u zlato podrazumeva. Razmotrite rizike i prednosti svake metode pre donošenja odluke.
