Током протекле године цена злата порасла је за више од 31%, што је премашило чак и амерички берзански индекс S&P500. То је навело многе људе да одлуче да укључе злато у свој инвестициони портфељ. Али како то учинити? Да ли је сво злато инвестиција? Како да знамо која опција је права за нас?
Златни накит није инвестиција
Важно је разјаснити да накит није облик инвестирања у злато. Разлог је тај што је коначна цена накита далеко виша у односу на међународну цену злата.
Коначна цена накита састоји се од:
цене племенитих и неплеменитих метала који се налазе у легури (злато, сребро, бакар, платина итд.), трошкова разних каменчића и елемената који нису у легури накита, трошкова дизајна и рада – који су отприлике једнаки цени племенитих метала, што већ удвостручује цену у поређењу са међународном ценом, трошкова транспорта и логистике, профитних маржи свих компанија укључених у производњу накита и пореза на додату вредност (ПДВ).
На тај начин, комад накита може достићи цену и до три пута већу од цене злата које садржи. Најважнији и пресудни фактор у разматрању накита као инвестиције је ПДВ од 20%, који се моментално губи приликом препродаје накита. Златни накит може се препродати за прихватљиву цену и свакако представља објекат вредности, али се не може карактерисати као инвестиција.
Инвестиционо злато и полуге
Ако желимо да инвестирамо у физичко злато које можемо држати у рукама, најбољи избор су златне полуге и златници. Они имају глобално стандардизоване карактеристике, а законодавство одређује који производи су инвестиционог квалитета.
Златници морају испуњавати следеће критеријуме:
садржавати најмање 90% злата (минимум 21,6 карата), бити произведени након 1800. године,бити или су некад били законско средство плаћања у земљи издаваоца и продајна цена не сме премашити међународну цену злата за више од 80%.
Стандардизовани златник од једне тројске унце (31,1 грам) обично има цену која је 5%-7% виша од међународне цене злата.
Стандарди за златне полуге
Што се тиче златних полуга, законодавство налаже да морају бити сечене или ливено обликоване и садржавати најмање 99,5% злата. Мање полуге (до 100 грама) долазе у пластичном паковању које служи као сертификат аутентичности. Цена једне унце злата у облику полуге обично је 4%-5% виша од међународне цене.
Најважније, инвестиционо злато није подложно ПДВ-у у ЕУ, а ни у Србији. Ово га чини правом инвестицијом.
Популарност физичког злата
Физичко инвестиционо злато постаје све популарнија инвестиција широм света па и у Србији. Периоди високе инфлације, економске нестабилности и геополитичких тензија мотивишу све више инвеститора да улажу у злато. Његова стандардизација омогућава препродају по сличним ценама широм света.
За оне који не желе да поседују физичко злато, могућа је куповина „папирног злата“.
Предности и ризици „папирног злата“
Овај процес подразумева куповину удела у фондовима за трговину златом (као што су GLD, IAU или OUNZ), при чему инвеститор добија гаранцију да је купљена количина злата депонована. Међутим, овај тип улагања носи ризик треће стране, јер сигурност инвестиције зависи од другог субјекта.
Куповина „папирног злата“ је много јефтинија од свих других метода, јер нема трошкова паковања и логистике као код физичких производа. Цена удела у фонду обично износи 0,3%-0,5% више од међународне цене злата, што покрива трошкове складиштења и профит менаџера фонда.
Коју год опцију сматрали оптималном, важно је да проучите шта улагање у злато подразумева. Размотрите ризике и предности сваке методе пре доношења одлуке.
