Vlada Srbije pripremila je izmene poreskih zakona, kojima bi, između ostalog, bio povećan neoporezivi deo zarade. Predloženim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana predviđeno je da se neoporezivi deo dohotka poveća sa 25.000 na 28.432 dinara.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je to veoma važna poruka za poslodavce jer predstavlja dalje rasterećenje zarada.
„Sa tim će opterećenje na zarade pasti ispod 60 odsto, a 2018. je bilo 64 odsto. To podstiče zapošljavanje i prijavljivanje radnika koji su dosad radili u sivoj zoni“, tvrdi Mali.
Pored poreske osnovice, ključne izmene poreskih zakona odnose se na olakšice za zapošljavanje, kao i na izuzeća od oporezivanja određenih primanja zaposlenih. Shodno tome, do kraja 2025. godine poslodavci neće plaćati porez na troškove prevoza, dnevnice za službena putovanja i troškove smeštaja i prevoza na službenom putu, kao ni za solidarnu pomoć, poklone i jubilarne nagrade.
Kada je reč o poreskim olakšicama za zapošljavanje, poslodavci će imati pravo na 65 odsto povraćaja poreza za zapošljavanje između jednog i devet radnika, 70 odsto povraćaja za zapošljavanje između 10 i 99 radnika i 75 odsto povraćaja poreza za zapošljavanje 100 ili više radnika.
„Poslodavci će raspolagati sa više novca“
Smanjenje opterećenja na plate stvara prostor da se povećaju iznosi i drugih plata, a ne samo minimalnih, kao i da poslodavci, ako za tim imaju potrebu, zaposle nove ljude u svojim preduzećima, kaže za NIN viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih gradskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Ristić.
On dodaje da je broj zaposlenih u Srbiji koji nisu prijavljeni znatno pao u odnosu na prethodni period i da su na tom polju već postignuti značajni rezultati.
„Poslodavci sada imaju manje poreske namete na plate i postoje objektivni uslovi da se zarade povećaju, a u radni odnos prime novi ljudi. Poslodavci će raspolagati sa više novca nego što je to bio slučaj, a da li će se to odraziti i na povećanje plata radnika i broja zaposlenih, isključivo zavisi od poslodavaca“, navodi naš sagovornik.
Šta poslodavci rade sa viškom novca od olakšica?
On naglašava da je veoma značajno što je država poslodavcima omogućila olakšice na zarade radnika, ali da bi istovremeno sa tim trebalo i da sprovodi kontrolu šta zaista poslodavci čine sa viškom novca koji im „pretekne“ po osnovu dobijenih olakšica.
„Nadležni bi naime trebalo da proveravaju da li novac dobijen na takav način poslodavci koriste za nova zapošljavanja i veće plate radnika ili pak završava u njihovim džepovima“, smatra Ristić.
Državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savičić rekla je su izmene zakona iz poreske oblasti u direktnoj vezi sa ranijim strukturnim reformama, unapređenjem poslovnog okruženja ili preciziranjem određenih elemenata iz ranijih propisa.
Savičić kaže da su za privredu veoma važne i izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost, jer donose postepeno uvođenje svih preduslova za preliminarnu PDV prijavu.
„Ovo je za nas veoma važna stvar i tehnički i suštinski, jer se njome stvaraju preduslovi da budemo efikasni i to kako da privreda brže i lakše sprovodi postupke koje se tiču podnošenja poreske prijave, ali i da mi budemo brži u povraćaju PDV-a. To nam je veoma bitan cilj i svake godine se pomeramo za jedan korak“, istakla je Savičićeva.
Povećanje neoporezivog dela i veći minimalac
Poslodavci smatraju da je povećanje neoporezivog dela zarade najvažnija mera u promeni poreskih zakona i upravo je na tome insistirala Unija poslodavaca Srbije tokom pregovora sa sindikatima i Vladom o iznosu minimalne zarade za 2025. godinu.
Na njima je dogovoreno da minimalna zarada od 1.januara iznosi 53.592 dinara, što predstavlja povećanje od 13,7 odsto kao i to da se u istom procentu poveća i neoporezivi deo iznosa zarade.
Dok nadležni taj potez vide kao rasterećenje od plaćanja državnih dažbina, poslodavci ga pak definišu kao ustupak zbog povećanja minimalne cene rada. Takođe, vlasnici kapitala poreske olakšice koje su dobili ne posmatraju kao osnov za povećanje drugih zarada zaposlenima, sem minimalnih, dok sindikati ističu da bi to trebalo da usledi.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za NIN da povećanje neoporezivog dela zarade predstavlja kompenzaciju nadležnih u državi poslodavcima zbog povećanja minimalne zarade od 1. januara sledeće godine.
Minimalna cena rada raste 4 puta brže od rasta BDP-a
„Minimalna zarada je od 2018. do danas rasla četiri puta brže od rasta BDP-a i za privredu to predstavlja stalno povećanje opterećenja poslovanja. Pritom, sve se to desilo u periodu kada smo uz Mađarsku imali najveću inflaciju u Evropi.
Mnogi vlasnici firmi se zato žale da nema prihoda iz kojih se uvećane zarade mogu isplatiti, pa ih to primorava da povećaju cene svojih proizvoda i usluga, što podstiče rast inflacije“, objašnjava Rajić.
Prema njegovim rečima, problem poslodavcima u Srbiji predstavlja i činjenica da su u obavezi da plaćaju porez i kada je reč o minimalnim zaradama što nije slučaj u većini evropskih zemalja.
Privremeno rešenje za firme
„Isplata minimalne zarade bi trebalo da predstavlja privremeno rešenje za firme koje se nalaze u poslovnim problemima. Logično je da se one isplaćuju samo u periodu dok je poslovanje otežano, odnosno dok firma ne izađe iz krize. Dakle, isplata minimalnih zarada ne bi trebalo da bude trajno stanje kao što je uobičajeno kod nas.
Nužno je da se vreme trajanja u kome poslodavac može da isplaćuje minimalac ograniči, ali istovremeno firmu treba osloboditi obaveze plaćanja poreza na minimalne zarade“, smatra Rajić. On smatra da povećanje neoporezivog dela plate neće dovesti do rasta drugih zarada u Srbiji, sem minimalne, i da za to postoji više razloga.
„Veliki broj faktora utiče na rast zarada i u mnogim sektorima za to nema prostora. Pogotovo zbog krize u Nemačkoj i efekata povećane inflacije kod nas u Srbiji“, navodi Rajić.
Održivi rast i smanjenje poreza
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za NIN da je na Socijalno-ekonomskom savetu prilikom utvrđivanja visine minimalne zarade za 2025. dogovoreno da jedna od mera koja bi poslodavcima omogućila da isplate uvećane zarade bude povećanje neoporezovanog dela zarade.
„Unija poslodavaca se uvek zalaže da rast minimalne zarade bude održiv, odnosno da prati rast BDP-a. Pošto to nije slučaj u Srbiji, bilo je nužno da se porezi na zarade smanje kako bi se obezbedila sredstva za uvećani minimalac.
Dakle, niži porez na zarade u firmama u kojima su one minimalne ili približne tom iznosu izazvaće samo taj efekat, odnosno neće dodatno smanjiti troškove poslovanja. To će pak moći da se ostvari samo u onim firmama u kojima nema minimalnih zarada te povećanje minimalne cene rada na njih neće uticati“, objašnjava Atanacković.
Sa druge strane, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović za NIN kaže da povećanje neoporezivog dela zarade objektivno stvara uslove da plate porastu, odnosno da i zaposleni osete benefit te mere.
Dobro je što je povećan neoporezivi deo zarade
„Dobro je što je povećan neoporezivi deo zarade jer je to omogućilo da se poveća iznos minimalne cene rada. Pored toga što je to povećanje omogućilo korekciju minimalne cene rada, istovremeno bi bilo logično i da dovede do rasta drugih zarada, dakle onih koje su iznad minimalnog iznosa.
To se u Srbiji uglavnom ne događa uz izgovor poslodavaca da su na ivici rentabilnosti. Međutim, u stvarnosti manji poreski izdaci poslodavcima smanjuju toškove i ipak otvaraju prostor da plate radnika budu povećane.
Ako to navodno nije moguće ostvariti kroz povećanje neoporezivog iznosa zarade koji je dužan da plaća poslodavac onda bi nadležni trebalo da smanje porez na platu koji plaća zaposleni kako bi se došlo do sredstava za uvećanje ličnog dohotka“, navodi naš sagovornik.
