Da će Aleksandar Mitrović postati igrač svetske klase, videlo se još te 2012. godine kada je na 28 utakmica u dresu Partizana postigao 13 golova. U to vreme, on je tek postao punoletan, ali je već delovao fizički nadmoćno i neverovatno spremno za vrhunski fudbal.
Njegova dominacija na terenu, u kombinaciji sa kvalitetima poput otvaranja u prostor i osećaja za skok igru, izdvajala ga je kao jednog od najperspektivnijih mladih igrača, a sigurno najperspektivnijeg centarfora.
Ta sezona 2012/13, koju je obeležio u dresu Partizana, zauvek će ostati u sećanju crno-belih, a čuvena fotografija sa peharom u ruci, iznova i iznova evocira uspomene. Mitrović je tada postao simbol jedne mlade generacije i uzor koji je na terenu pokazivao šta znače strast, borbenost i odlučnost.
View this post on Instagram
Pored svih ovih dobrih strana, jedini neprijatelj je bila njegova „luda“ glava. Međutim, popularni „Mitar“ je tokom godina sazreo i ti mladalački ispadi na terenu su odavno iza njega. Svoju dominaciju, nastavio je u dresu Anderlehta, Njukasla, Fulama i Al Hilala.
Najbolji napadač svoje generacije
Aleksandar Mitrović u mnogim aspektima predstavlja jednog od najboljih napadača koje je Srbija ikada imala. Njegova sposobnost da koristi telo, savršen balans, igra glavom i racionalno čuvanje lopte čine ga jedinstvenim. Međutim, treba naglasiti i da su se zahtevi u fudbalu značajno promenili.
Evo jedan veliki tvit o Aleksandru Mitroviću, da bre olakšam i ja dušu
Počeo bih sa početkom svog odnosa prema njemu. Tamo 2012. postao sam opsednut njime u fudbalskom smislu, dečko je bio jedva punoletan a već je izgledao neviđeno dobro i sposobno da se nadmeće. Ja sam imao… pic.twitter.com/xfJnZAParE
— Relja (@relja996) November 19, 2024
Da je igrao pre dvadesetak godina, sigurno bi imao bogatiju klupsku karijeru u većim timovima, jer je tada jedan pravi sidraš bio sinonim svake jake ekipe. Setimo se samo Alana Širera, Raula Gonzalesa, Dijega Tristana itd.
Svi oni su bili slični tipovi napadača kao naš Mitrović, ali su napravili daleko bolje klupske karijere od njega. No, sasvim dobro se on snašao i u dosta dinamičnijem, modernom fudbalu.
Mitrović nije samo golgeter – on je igrač koji razume igru, ume da doprinese timu u brojnim segmentima. Njegova agresivnost i želja da uvek bude koristan ostavile su traga na njegovoj kondiciji, ali je ta strast i „luda glava“ uvek bila njegov zaštitni znak.
Izazovi modernog fudbala i reprezentativna uloga
Sa 30 godina, mnogi smatraju da Mitrović više ne može da igra na vrhunskom nivou bez pametne rotacije i odmora. Njegov prelazak u Saudijsku Arabiju, odnosno Al Hilal s’ toga je možda bio i logičan korak u karijeri, iako je imao sjajnu sezonu u Fulamu.
U Fulamu su od tog transfera zaradili 50 miliona funti što je ozbiljan novac za ovaj klub i okrenuli se mobilnijim napadačima poput Rodriga Munjiza koji je bio sjajan protekle sezone i Raula Himeneza koji se totalno oporavio od povrede ukrštenih ligamenta i ponovo podseća na onog Raula iz dresa Vulverhemptona.
Mitrović se sjajno snašao u Al Hilalu, prvi je strelac Saudijske lige i Azijske lige Šampiona, međutim, da li su godine u pitanju (iako ih nema mnogo za napadača) ili je trenažni pristup drugačiji u Saudijskom Arabiji (da ne kažemo dosta neporfesionalniji nego u Engleskoj), ipak, vidi se da „Mitar“ ne može da bude na visokom nivou svih devedeset minuta, ili što bi se reklo kod nas u narodu „Srce hoće, ali telo ne može.“
Mitrovićeva uloga u reprezentaciji mora biti prilagođena
Kada je u pitanju reprezentacija, Mitrović i dalje ostaje jedan od ključnih igrača. Ipak, njegova tendencija da preuzme previše odgovornosti često smanjuje njegovu efikasnost. Njegova uloga na terenu mora biti prilagođena kako bi ostao svež za ključne trenutke, posebno u završnici utakmice. Tada se Mitroviću daju sva ovlašćenja jer za 30 minuta pod punim intenzitetom može mnogo da pomogne u realizaciji.
Greška Dragana Stojkovića je bila upravo to, izmoreni Mitrović u poslednjih pola sata protiv Švajcarske nije mogao da da svoj maksimum i njegov pad u igri, bio je inicijalna kapisla za pad u igri cele reprezentacije. Sa druge strane, on nije hteo da ga izvadi iz igre jer smo jurili rezultat i trebao nam je on na terenu kao pojava.
Idealno bi bilo da Mitrović u reprezentaciji dobije ulogu „džokera“ – igrača koji ulazi sa klupe i maksimalno koristi svoj potencijal u ograničenom vremenu. U tom kontekstu, Vlahović kao starter i povratak Sergeja Milinkovića Savića mogli bi biti savršen recept za unapređenje naše igre.
SMS i Lazar Samardžić koji blista u dresu Atalante, bili bi ubojit dvojac koji bi „pakovao“ lopte za Vlahovića u većem delu meča i onda za Mitrovića u poslednjih pola sata utakmice, upravo kada on može da pruži najveći doprinos i najviše pomogne timu.
